Школски лист

185

Ово би валнло да сваки оеобито онаи одг нарави жешћи учитељ еваки редт, кадгод г в у школу пође, да се сети, пакт. ће се наглостг и жестина сама одђ себе мало номало изгубити, тимђ пре, што ће и самт. за ее мирнии бити, и увидити, да одг оногђ башЂ никое користи нема. 1ошђ валн учитељ да се сети, да свака жестина и у ономт. другомЂ то исто изведе, пагв овде, где еу енаге нееднаке одгои подмуклостЂ и мржнго, наивеће зло не по оногг само, него башт. по учителн. 1ошг у наглости сваки човекЂ претера, пакг се после доцно кае, шта е учинио. Вика и грднн може едаредт. два псованогЂ тргнути, а после сву снагу изгуби, и деца огуглаш, пакг онда изађе циганиа и гадт,, кои учитела оногђ часа за оногт. последнЂгт. пукца харектерише. Кадгодт. учитељ грди и псуе, непоказуе се деци у ономт. свомт. поносу и ауторитету, кои лмба†в поштопанЂ изазивлго. УмераванЂ и мирноћа душе, и тврдоћа намере, и она бдага правичностЂ, те се поштуго, о трибутт. лгобави само благости припада. Бибдичне нриповћдке у библичнимт. р1>чма. 24. РоптаиК. Исраиљтпна и помоћг ВожЈп. (Моис. књ. II. гл. 13—17.) Моисеи поведе свшове ИсраилЂве одђ црвенога мора и доведе ихв у пустинго СурЂ и идоше три дана по пустињи и ненађоше воде. И дођоше у Мерру (горчина,) и неможаху ту пити воде, ерЂ беше горка. И роптаху лгоди противБ Моисен говоређи: „Шта ћемо нити?" И возопи Моисеи ка Господу, и показа му Господт. дрво,*) и Моисеи метне дрво то у воду и заслади се вода. И дође савт. сборЂ смнова ИсраилЂвмхЂ у пустинго Синђ. И ропташе савт. зборт. противт. Моисен и Аарона и рекоше: „0 да смо баремЂ помирали одђ Бога у Египту, кадЂ смо седили кодђ коглова нумлхЂ меса, и ели леба до ситости, а вм пасЂ изведосте у ову пустинго да наСЂ гладомЂ уморите !" И рече Моисеи: „ Господђ ће взмђ дати до вече меса да едете, и у готру леба до ситости; ерЂ чуо е Господђ роптан-ћ ваше, коИмђ роптате нротиву насЂ. А штасмомм? — Ше ваше ропТаВЂ (мумланЂ гуњђанЂ) проти†насг, него проти†Бога!"

*) Стромв, ЖИВО Д|»ВО. —