Школски лист

иасг спасао изђ руке Мад1аиске." А Гедеоа^ имг рече Ј ч Нећу н надЂ вама владатн, нити ће шић мои нндђ вама владати, него нека Господт, влада надт. вама. И поназише се Мадјамца предЂ емновима Исраилбвима. И неусудише се више подићи главе. И бмагае земли у миру 40 годнна све докходг живнше Гедеонг. И умре ГедеонЂ у старости благои. И свратише се оннови Исракл^ви ( сђ правога иута), и непоменуше Господа Вога своега, кои их г б в избавЈо изђ руке свш нбиховбпсб не«р1ателн. И неучинише милости сђ домомђ ГедеоНОВБЈМЂ (с% породицомг н Ђ говомђ), пос.ле свега онога добра, кое в он% чивјо бмо Иераилго, —■

30 Рутт,. (Књ. Рут. гд. 1—4.) У време када судје суднху бмнше еданаутБ гладЂ на зеилБи. И Елимвлохт, инг Битлеема озиде у землго Моавску и ж«ва ифгова Ноемаиа, и два рциа нђгова И уире Елимелех б, ш оетаде иоеле нвга у жив >ту Новинна и обадва смна в$на. Оаи узеше себи жене Моавкииф. бд ои а нме бмло ОрФа, а другои РутБ, — и живише тамо 10 годмна. И. умреше обадва еБша, Тада ее крену Ноеминн и обадвтВ саав н^зине изђ Моавеке землФ, и иђаху путемг да се врате у землго ГОдину. И рече Новшина енаама своима : „Вратите ее свака кући отца евога, и нека Госиодг учини сђ вама миЈоетБ, као што сте вб! чивили сб покоинима и са мномг, и вева вамт. Г осподђ Б огђ даде, да нађете мирБ свака у кући своега другога мужа !" И полгоби ихђ Ноеиивн. А оне подигоше гласе «'вое и плакаху. И ОрФа Јголгоби свого свекрву и врати се натрагг, а Рутт, иђаше за свекрвом *б далЂ. И ова 1си рече: Ето твоа втрва вратила ее вт, своимђ лгодма и евоимт, боговима ; па врати ее ш тбј, и иди за твогоиђ етрвомг. И рече Рутг: Куда идешг тбг , таио ћу ићи и н; и гдЉ ее настанишЂ тм, тамо ћу се настанити и н. 'Гвои народт, естБ мои народЂ, и твон Б огђ естБ мои Богг. ГдЋ тм умрешг, тамо ћу в н умрети, и тамо ћу се дати сарааити; само ће смртт. меве сђ тобоиЂ разставити!" И када нби дв?, у Витлеемг дођу, стане о нБИма цео град'Б говорити, и рекоше: „бли то Ноемикв ?" А она имг рече: Не зовите ме Ноеминн (весела); него ме зовите Горка,