Школски лист

ерг испуни ме Господг велвомЂ горчиномг (жалошћу). Л пуна одг васг отидо, а сада ме праздну поврати Господђ! И бБ1нше почетакЂ жетве ечмене. И Рутг Ноавиткини рече НоеминБи: „Да идемг на нБиву па да купимг влаће. И рече 1ои Ноеминн: „Иди кћери мон! И РутЂ отиде и сабираше на нбиви класе идући за жетеоцима, и дође на нвиву Воозову, кои б$ше од-б сродства Елимелехова. И Воозђ дође изг Витлеема и рече жетеоцима: „ Господђ сг вама!" А они му рекоше: „Нека те благослови Господђ!" И рече Воозг: Ч1н е ова женска? А слуга, што б$ше надг жетеоцима одговори: То е Моавиткина, што в сђ НоемињомЂ дошла; она е ту одг мтра па до вечера, и нимало се шв на нбиви одмарала. И рече Воозг гб Рути : »Чуи ћерко! тб 1 неиди сабирати класФ на другу вБиву, него овдф прјони за моимђ служкиннма, гдф оне жанш, тб 1 иди за нБима. А в самБ моимђ слугама заповФдхо, да те нитко недодирне, и када ожеднишЂ, а тбг иди кђ суду и пш„ А РутЂ падне ничице, поклони се до земЛЂ, и рекне: „Како е то, да самв н нашла милостб предЂ очима твоима, да тб1 мене познаешЂ, а н самБ страна!" И Воозђ хои одговори: „Казано ми в све што си тб1 чинила сђ твогомђ свекрвомЂ носле смрти мужа твога, и како си оставила отца твога и матерЂ и землго рођенн твога, па си дошла за нбомђ овамо међу лгоде, кое ниси досада познавала. Нека ти Богђ наплати твое добро дЂло, и некЂ ти буде обилна маграда одђ Господа Бога ИсраилбвогЂ, коме си дошла, да се нодђ нЂговимђ крилма добру надашЂ;" — И она рече: „Л самБ милостб нашла предЂ очима твоима господине мои, ерЂ тб1 си ме угћшш, и говорхо си кђ срдцу службенице твое, и н ћу бБгти као една одђ твоихђ службеница!" И Воозђ рече; „ВећЂ е врбме всти, приближи се овамо, да вдешЂ лебЂ мои, и умочи залогаи твои у оцатЂ!" — И сЂде РутЂ са стране жете/»аца, и еде и насити се, и остави на страну, на устаде онетЂ да сабира класб. И заповЂди Воовђ своимђ момцима говорећи: Нека сабира она између снопова, и немоите да м застидите!" И сабираше она све до довече на нбиви, и омлати што в сабрала, и узе и дође у градЂ, и извади изђ своихђ нђдара па даде свекрви, ело, што за нго оставила б4ше. И рече 1ои свекрва нЂна: „ГдЂ си данасЂ сабирала и гд1> си радила, И ириновбди РутЂ својои свекрви гдЂ в радила, и рече :