Школски лист

302

лмди неспажам, то су саннри, Фантасте; а нма лмди, кои такова празна представл1;тш непрестано иман) и њи за праву истину држе и недаго себи то изђ главе избити, то су луде, сметени. Сва та представл^нл о сполншнЂмт. илт, унутрашнФмЂ свету неразиђу се сасвимЂ тако, да ни трага одт. њи у нами неостане; ми имамо моћт. њи у себи задржати, сачувати, и кадЂ намт. е волл та преда се извести сетећи се само на њи, та моћг зове се памтенЂисећан^. Тако задржимо у памети оно, што учимо. Што ком стварт, илђ науку на више чувстава уватимо и што ихђ у онаи махт. нсние себи представимо, тимђ лакше ихђ и тврђе запамтимо. КадЂ гледнемЂ н. п. дрво, и на н1;му видимт. дебло сг коромЂ и гране, и опазимч, на деблу рупу, а на гранм гњиздо, то знамЂ, да ово двое ние нуждно ни битно, већт. само случаино, дрво би и безт. тога исто то дрво било; алЂ дебло, кора, гране, то му е преко нуждно и битно, безЂ тога неби дрво било. Кадт. све те битне знаке ускупа ставимо, онда добиемо понмђ (поннтие) о дрвету. Та моћЂ душе поиме начинити умети зове се разумЂ. КадЂ оћемо да се осведочимо, шта е на коши ствари битно, а шта случаино морамо више ствари истогђ тогђ рода сравнити, пакЂ све оно, што е на њима опште и битно уедно сабрати, а оно, што е случаино одбацити, едномЂ речи, морамо мислити. Што е кои човекЂ више опажана и представлннн имао и има, то и више предмета за размишлннФ, и што се кои човекЂ у размишлннм више вештба, то бистриегЂ разума буде. РазумЂ се изображава и наукомЂ, и друженЉмЂ са разумнимЂ лмдма и пажљивимЂ читанЂмт. добри књига. Свака радна, ма коа била, трговина, заната, земл^дЂлство и т. д. иште много разума, размишланн, да се користно тера. Помоћу разума увршћуемо ми своа знанн, разређуемо и правимо врсте, родове, разделенн и т. д. правимо рачуне и размеренн, премишламо о свима околностима и правимо предсуде свое о различитимЂ предметима. Помоћу разума увиђамо узроке и посл-Јздице различити промена, поава и догађан. УзрокЂ се зове оно, крозашта шта бива, а послћдица е оно, што бива. Тако е н. п. сунце узрокЂ светлости, ватра узрокЂ топлоте, мразЂ зиме. Свака стварЂ може у исти махЂ и узрокЂ и посл^дица нечега бити. Топлота на огњишту послфдица е ватре, а уедно узрокЂ, да се ела кувам. Добра сведочба ђака посл!>дица е нЈзговогђ прилВжавана и доброгЂ владанл, уедно узрогљ радованд родитељима.