Школски лист

зот

ншита." Само тимђ моћиће оио уважеи-ћ у колегии задобити, кое е нуждно, да се у институту редт. и редовант. токт, одржи, те успех -б и благосдовт, дочека. Часомт. се у колегии, где е више лшди, по нека самовољна глава нађе, кон) онт. само томђ горепоменутомт. превагомт. умекшати и вољномт, учинити може, да ее у таи прописани и необходно нуждни редт> сложи и слшби. КадЋ се школа као нека башта сматра, у коши пришгћ растинн еамо одт, тогт, зависи, какви су у њои баштовани наређени, то мора добарт. управитељ све снаге, ст. коима разполагати има добро и крозт> познавати, пакт. на наизгодниемт, месту употребити. Управитељ сачиннва заедно са учитељма едну педагогичко дидактичку целостт,. Учитељи су чланови, а онт, е гдава и душа, кои те све чланове у свези држати и згодно употребити има. Само кадт, се са члановима добро разположенђ учини, кадт, се сваки члант. на оно место, за кое е наизгоднии сгави, онда може успеха и благоелова одт. њиове раднб битн. Одт. вештогт. ноделена рола зависи савт. еФектт. радкћ. Наибољи глумацт, поквари наилепшу раднхо, кадЂ му се противна нћговои индивидуалности рола даде, а полошии задовољи, ако му управитељ згодну за н-ђга ролу одбере. Исто е тако у школи. Лко управитељ лшде непозиае, сђ њима несавестно поступа и њи неупотреби по њиовои вештини и таленту, онт. ће, ма да наибол-ћгт. семена у шакама има, наирђавии плодт, изтерати. Где се нротивни елементи наместе, ту неможе хармоние у радњи па ни добра бити, него ће се цепати и место шенице коровг. ницати. СасвимЂ други резултати видиће се на онаи школи, где на кормилу човект, стои, кои са обозрености и разумомт., сђ аснимЂ нознаванФмЂ снага ст. коима разиолагати има, њи тако употребити уме, да свака у своши СФери и раднш добие. Ту ће онда свако дело и свака речт. Ефата бити, кон успано детие око розтвара, свезант. езикЂ раздреЈнуе, у тами чамећи ум% разсветлнва; ту ће свака реч г в бити каменЂ у зиданш онога храма, у комђ ће млади нараштаи свое наискуподение благо за оваи и онаи животђ наћи. А оће л' управитељ то свое научно и недагогично благо у праксу да асни, и да енаи свои са обозрености, са нознаванћм ствари и своимђ богатимЂ искуствомЂ удешенЂ план учена и воепитаил у дело и животђ да приведе, све учитељске снаге егодно да употреби, то мора ош, и енергие имати, постоанства, тврде намере и водФ, да богме са нуждномЂ меромЂ хуманитета у томе.