Школски лист

290

Управитељ е ередоточние, онђ е сунце, око коегт. учитељи као планети стое, мицанф и правацт. топлоту и еветлостг одг нбга примамћи, да институтЂ таи по општину благословенимг плодомт. уроди. А таи тако школу оживлшћи и пунг благослова упливг имаће управитељ онда, ако самт, собомг валннога, научногг и колико е више могућпо савршеногт. педагогично дидактичногт. зпанл и вештине имао буде. Само оно, што е човекг еамЂ собомг добро сажватао, и нсно познао, може и на другомЂ право и достаточно оценити и за животт. користно уаснити. Одђ нЉга се иште, не само свако колце те машине, кадгодг би нуждно било, да самт, ео6омђ застуиити, и у свакои струци ту предаване науке као учитељ изаћи уме ; него мора башт. онт> и главно коло у тои машини бити, и снага, што целу машину миче и тера, и вештакЂ, кои целу машину тако удесити има, да сваки Факторг и елеменатЂ на наиудесние место ставлЂнт., и свакомг наиудеснии посо задатг буде. А будући, да школа ние само училиште него и воспиталиште, то е мора онг и са те стране добро на умт. узети, и своимт. елементима у те обе стране учећи и воспигагоћи — животу Фамилие и државе на руку вћи. Што се наука тиче, мора управитељ и сваку пособце и све ускупа тако познавати, провидити и у прстима имати, да га у томе никоп незгода смести ни у недоумлФнФ довести неможе. Видђ, и редт. и све послФдице каука има онг као вештт. и тален !иратЂ вођа у свое шаке уватити, и по таи нФму поверени институтЂ наббол^ удесити. А ово ће му само онда за рукомЂ поћи, ако у ону унутрашнго свезу сви предавани предмета буде пронвћи умео, неемећући оне истине сг ума, да саио целостЂ и свестраностЂ науке човека душевно подиже, изображава и разсветлнва, и да по томе несме наука аФористичну већЂ да мора унитивну Форму имати, било то на полм реални, религиозни или социнлни дужности. бдно одђ наиглавнии средства, да се та целЂ постигне, методЂ е. МетодЂ в средство и едини путЂ, што кђ тои цели води, зато га као наиглавнии елеменатЂ мора управитељ школе добро и крозЂ познавати. Го механикЂ у школи убин школу; онђ е као онаи ковачки шегртЂ, што иладу реда на данЂ све по едномЂ истомђ месту удара, безг да управо зна зашто. А да се наибољи методЂ избере и наикористние употреби вада разума и искуства. Овогђ обовгЂ мора управитељ