Школски лист

296

а ВДговђ воисковођа Авенир и воиници сиаваху. Давидт, и н$говг воивода Авеса уђу ноћу међу ове лгоде, и Авесса рекне Давиду; „Господђ ти данаст, предаде твога непрјлтелн, и п ћу га ево садг кошЉм-б пробости!" Алт, ДавидЂ му одговори: „Немои га убити; ерт, ко руку дигне на помазаника Господн1зп,, таи неТте остати неказнЂнт,! Узми копл!> и крчаи, ст, нТ.гонога узглавлн, на да идемо дал1з!" — И тако узме Давидт, копл'1; и крчагт, и оде, а то нитко неопази, ерт> сви спаваху. Давидг нређе на другу страну и стане на врт, горе изт, далека иа викне: „Авенире, шта нечувашт, господара твога; ето е у моимђ рукама царево копл^ и крчагт,, што му кодђ главе бвгаше!" Саулт. позна гласт, Давидовт, па рекне: „бли то твои гласт, снне Давиде? А Давидт, одговори: „Н самв царе господине! Зашто гоништ> мене слугу твога? Шта самв теби н скривјо?" На то рекне Саулг: „Н самв сгр^шјо. Вратисе свше Давиде кт, мени, а ти никаква зла учинити нећу; ерт, данаст, е бно животт, мои драгт, нредт, твоимђ очима!" А ДавидЂ одговори: Ето е царево кошгћ у моимђ рукама, некЂ дође амо еданЂ момзкђ, па нека га однесе!" И ДавидЂ отиде своимђ путемЂ, а СаулЂ се врати на свое мчћсто. После тога отиде ДавидЂ цару ГетскомЂ (у земл.и Филистимскои), а СаулЂ га више н1е тражто. И умре СамуилЂ пророкЂ, и плакаше за њнмђ сзвђ Исраил,, и саранише га у Арматеми у н 1; говомђ граду. И сакупише се Филистимнни проти†Исраилн, и уплаиш се СаулЂ и врло се ужасну срдце ићгово. И ударише Филистимани на Исраилн, и бЂжаше мнаци ИсраилЂви испредЂ лица иноплеменика. И убише Филистимани 1онатана и друга два смна Саулова. СамЂ СаулЂ раићнЂ рекне своме оружјеносцу: „Извади мачЂ твои па ме прободи!" ОружЈеносацЂ то нехтЈзде чинити, онда СаулЂ узме мачЂ и падне нанв. И кадЂ види оружЈеносацЂ гд-ћ умре СаулЂ, падне и онђ на свои мачв и умре. И тамо погибоше у еданЂ дант. СаулЂ и нТ.гова три свгаа, и п1,говђ оруЖ1еносацЂ и сви гонаци. И плакаше Давидв у туђини за СауломЂ и за ГонатаномЂ (љ1номђ н^говбшђ, И после тога отиде ДавидЂ у ХевронЂ, и дођу тамо лмди изђ К )дее, и иомажу га за цара да царуе надт> домомђ К)динммђ . 30 година имађаше ДавидЂ кадЂ се зацари, и владаше 1 година надЂ племеномЂ ГОдшшмђ, а у брусалиму надЂ ц-ђлимђ Исраил ^мђ и ГОдомђ владаше онђ 33 године.