Школски лист

306

га в»ћт> оставио био и отмшао, и оит. сам'Б са опгап. дететом г (. што му за вођу доигло беше предт. тамницомт. етанше. Кадг то чу' да никога ту нема, онда замоли то дете, да га пре негт. изт. града изађу Јгћтовомт. детету Ирини одведе, да се опрости и да 1ои свои благосло†даде. Аји дете ово немога одт> еданн ништа рећи већт. колеиа старцу обргливт. плакаше, да га немогаше старацп. утешити. Знате л 1 ко беше то дете? НЉгова мала ћерка Ирина, кон се преобучена у мушке аљине одђ сви свои украде, да и ту свогб ода неоетави, да и садт. и одсадг слеиогт. оца сбогђ као аиђео хранител. чува води и негуе. Тако изађе Велизарт. изђ града и изт. сзогт. отачаства, коемЂ онђ онолика силна добра учинио беше, и оде у туђу землм, где свои бедни животт. пребинмћи се одт. немила до недрага оконча, али и ослештћнЂ и у туђини оста онт. богаг и срећант. у души евоЈои иизђ ту верну и благодарну шкт, свога детета. Благословено свако дете, благословена свака ћи, кол као ова и у беди оцу свомт. чуварт. и храиитељ остане.

Крава, коњ. овца и пасЂ. (бдна басна.) Крава, коњ и овца стану са едаредг иреиирати, ко е човеву полезнии. Ирава рече: „Н иу даемЂ мов сладко млеко укусанЂ сирЂ и мирисно масло." Коњ рече: „Н му вучемЂ терете и возимђ га и иосимђ као перо лако." Овда рече: „Н идемЂ гола, да нЂга госиодара заоденемЂ." На то дотрча пас, а ови све трое погледе га са презираи^мЂ, као кога што ни на којо користЂ вие. Ту дође и господарЂ и ставе улаг&вагоћа се пса миловати. То опази†стану ови гунђаш и коњ рече: „Зашто чинишђ тако г .осподару, зарЂ нисмо ми твое лшбави далеко вреднии него таи лаави пасЂ ?" ГоспсдарЂ одговори: „бете и т вредни, л васљ све волемЂ, али оваи в мене већЂ више реда одђ лопова избавио, кои хтеше и васЂ однети и убити, онђ чува мои и в?шђ агивотт«, па како би могли нбга презрети,"

11од уредништвом "Б. ЈНатошевића Епискоиска печатна у Н. Саду.