Школски лист

363

Нешто о золго. Што се инсектски станова тиче, незна се коме првенетво припада золго или чели. ЗолЂви танко свое саће обесе на нолм гдегодт. или ихђ ставе у рупе, зидове или у землм. Та золФва гњизда тако су художно начшгЈша, да чисто измире човека са онима њиовимђ злимђ господарима. Изђ обштегг улазка може се свакои поединои станиди сасвимЂ слободно прићи. Ни еданЂ зољ другомЂ несмета, и колко су зле иарави, никадЂ се међу собомЂ неповаде. За свом децу сви се наибрижљивие стараго; иротиву непринтелл иду сви сложно на одбрану; то е многи лмто осетио, когодђ се усудио у зол1зво гњиздо дирнути. Сђ каквомЂ наваломЂ притисну разкварено гњиздо оправлати, ни еданЂ се зол» одђ посла неизвлачи, сви приону, докђ неоправе. При свему томђ не стое золЂви нимало у милости кодђ лмди, кое зато, што се сваки њиове жаоке бои, кое зато, што на свако воће наилазе. КадЂ човекЂ гледие, како на воће навале, и како брзо кору воћа особито крушку и грожђе про]'ризу и сокђ ждеру, то сваки лако увидити може, зашто баштовани и во1јари свашто могућно емишлшо, да ове немиле госте одбим и утамане.

Ора. (бдно описан1).) Ора е едно одђ наши наивећи и наидуговечнии, наилепши и наиполезнии дрва. Има га по 40 до 60 и више стона у висину, и исто толико круномЂ у ширину. Расте према осталимЂ дуговечниимЂ дрвма доста брзо, изађе за 20 до 20 год. дебломЂ са стопе дебео, а може по 1000 година да трае. Ора има врло снажно и врло далеко подђ земљомЂ разгранато коренЂ, кое сву землм тако нко посиса, да свем околномђ рахнћу сву рану преотме, зато неможе ништа исподђ ора да приа. Орово дебло обично е право, и има снажне далеко раширене гране, и то е, што му круну оиако велику и лепу чини. Кора на деблу и гранама докђ е млађа глатка е, а старин изирепуца; унутрашнл кора управо лика и белика чудо е лмта и оштра, као отровљ. Оро†е лепо зелент. и синнђ листђ еданЂ одг наилеиши листова што ихђ имамо, Сваки листђ саетои се