Школски лист

356

статЈЛ№1> о тои етвари извести, учиниће, да ће глаел, учител ^ вђ иа определЂнимт, меетима нуждну и енагу и ватру имати, и тимђ много нче упечатлеи1; на децу учинити. Ове, што е наређено, да се у народнои школи деци приповеда, ние само, да се запамти, него да се у души преживи. Ово ће се моћи само онда постићи, ако учител> сам г в у себи то преживео буде, да ст. ватрениомЂ речи нче упечатлен-ђ на деду начини. Различити у приповедкама долазећи лица различита душевна разположенл изискум и различито представлннјј, пакЂ и различити гласЂ приповедача. Кои учител, на то узпази, тогђ ће ириповедка сасвимт, други јкивотђ и изразЂ имати, децу ће веКма задражити, утублЉнб одлакшати и свои плодђ и благосло†донети. 3. Учител, има пазити, да ненриповеда дуже, него само док види, да деца пазе. То ће познати, ако при приповедашо непрестано на децу пазио буде; видиће, кое очима иестои или теломђ пада. Ко нази, таи е окомђ и теломЂ запетЂ, а кои непази, тогђ око несташуе или блеса. Учител. мора знати, да е непрестано запетЂ слушати врло тешко и изискуе много ноетоанства и снаге, ком многи и зрео и изображенЂ човекЂ нема. Деца те снаге немакк Што су живла тимђ теже е дуже ихђ запету држати, а да само слушаго; а приповедати имђ и онда, кадЂ непазе, то значи воду у решето синати. 4. ПажљивостБ се дечин оногђ часа понови, чимђ учитељ на часагљ стане, или кое у то спадагоће питанФ деци зада, или кадкадЂ само (»комђ или прсгомЂ знакЂ кои даде. Само ихђ нипошто невалн сђ непажнб грдити, и само не много речи о пажњи у средЂ приповедке иросинати; ерЂ то оногђ часа расне и нћга и сву оеталу пажлшву децу; ербо тимђ нешто сасвимг страно у нраву стварћ дође, кое е уквари, разчупа. 5. КадЂ е стварт, изнриповедаеа, онда се нрепитуе, и то наипре слабиа деца, да на задавана нитанл одговараго, а онда вештил деца, да е уцело скопчано приповеде. То се зато чини, да деца приповедку бол г ћ утубе, и да се радуго, да су нешто научила, стекла, и тимђ се на дал1з теченћ надраже. Наипре се задам нитана еато, да се она целокупна целоств као на више мањи делова разложи, да е тимђ деца као коракЂ по коракЂ и делакЂ по делакЂ увате; а после се иште, да е уцело кажу« безЂ прекиданн, безЂ уплетани питанн и помоћи учителФве, и текЂ тимђ е носао свршенЂ. Пажљи†ће учител. одма знати, где дете само безЂ нћгове помоћи говорити уме, и оставиће му ту радостБ, да само говори; а само ће онде помагати, где види,