Школски лист

379

те само видила, чедо мое, еадЂ могу умрети!" И плакаху обадвое. А Товитђ изиђе кђ вратма и подтакне се, а сбшђ му нритрчи, и прихвати га, па поепе жучт. на очи нЂгове и рекне: „Небои се отче!" И сиђе се б^ло еа очш н^говбгхђ, и видећи СБхна свога, падне му око врата, заплаче се ирекне: „Благословент. ееи Боже и благословени су сви свети твои ангели! Ето а садЂ опетЂ видимђ СБша мога Товјм !" И сбшђ каза отцу сву славу, коа му се догоди у Мидш. Товитђ изиђе кђ вратима НиневГе на сусрФтЂ сво10и снаси радумћи се и благосилагоћи Бога, И када се приближи кг Сари снаеи своши, благослови е и рекне: „Оди здрава кћери; нека е благословенг Богтј , кои те е кт. нама довео, и нека е благословент. твои отацЂ и мати твон!" И сватови Товиши би.ле овдЂ сђ вееедМђ оеамЂ дана. И Товитђ дозове свгаа свога, па му рекне: .,Гледаи сбшко, да дадепгБ плату човЂку, што е сб тобомЂ шпао." А сбшђ рекне: „Отче, н мислимђ да нећу погрешити, ако му дадем -б иоловицу одђ онога што самБ донео; ерт. он г б ме доведе теби здрава, и донеее сребро мое, и тебе такође изл^чи!" И старацЂ рекне: „То е право да му се даде!" Па онда дозове ангела и рекне му: „Узми пола одт. свега, што донесосте!" А онђ дозове обадвоицу потаино(на само) и рекие имђ : „Благосилните Бога, и хвалите га и величаите, и славите га нредг свима живима, за све ово, што вамЂ е онђ учишо. Н самБ РаФаилЂ, едант, одђ седмфице светБ1ХЂ ангела, кои ириносе молитве праведника, и улазе предЂ славу Божно!" И обоица се уплаше и падну на лице. А ангелЂ имђ рекне: „Не боите се, ерЂ ће вамЂ мирЂ 6б 1 ти , а Бога славите на вђкђ ; ерт. а нисамБ сво 1 омђ милошћу дошао, него самв дошао по волби Божши, и сђ тога славите нЂга ув1;кЂ; н полазимЂ ономе, кои ме е послао, — а вн напишите све ово што се догодило у кнБИгу!" — Товитђ и Тов1Н устану, и више нису видили ангела. Товитђ е бг.10 одђ 88 година, кадЂ е видђ изгубЈо, и после осамЂ годииа прогледао е, иа е давао оиетЂ милоСтинћ , и 10ШТЂ се већма боно Госиода и нЂга славЈо. А кадЂ већЂ врло остари, а онђ дозове свша свога и шестЂ свшова нИговбгхђ, иа рекне СБшу: „Чедо мое, ето и самБ остарго, и већЂ самв при излазку изђ овога живота, а тб! иди у Мидш, ерЂ а вЂруемЂ оио, Што е 1она нророкЂ казао за Ниневш, да ће се оно разорити. А у Мидш бвгће мирЂ. И браћа наша (Трдеи) разсЂнће се са землЂ благе, ТерусалимЂ ће онустити и домђ Божш у нЂму