Школски лист

376

КадЂ е вданпутЂ увече потаино еахрашо н^когг угушеногђ Исраилвтннима, дође кући и легне кодт. зида у дворишту,, и врабци испусте топлину на нбгове они, па му се навуче б4ло на очима, и лФкари му немогаху помоћи. Аниа, зкена Товитова, нрела е вуну и шилнла господи, а они гои даду плату и едно лре. И кадЂ она дође кући а аре почне блеати; онда ши Товитђ рекне: „Одкуда ти лре, да ше украдено; врати га натраг-в; вр-в ше л4по, да поедемо оно што е крадено." Товитг мислнше да ће скоро умрети, и опомене ее на сребро, што даде Гаваилу, па призове кђ себи свога свша Товш и ово му рекне: „Свше, аво а умремЂ, а тбг ме сарани, и да ниси вређао матерЂ свого, него го почитуи у све дане живота нбнога, и чини ти по волби, а не на жао. СЉти се колико е она претрпила , док-б те е у утроби носила. Кадт. она умре, а ТБ1 и) сарани кодт. мене у едномЂ гробу! СБше, у све дане живота твога сћћаи се Господа Бога нашегг, и незажели гр^шити ни одступати одђ Божшхђ заповбдш. Правду твори у еве дане живота твога, и неиди путемЂ неправде. Ако будешг правду чин10 , бБ &енњ срећанЂ у свима дЂлима твоима! Одг иманн твога чини милостинго. Неодвраћаи лице твое ни одђ едногђ сиромаха, па неће ни Бог-б лице свое одђ тебе одвратити. Ако имангБ много, подаи према томе милостинго: ако ли имашЂ мало, а ТБ1 неплаши се по мало давати милостинго; ерт> милостинн избавлн одђ смрти и неда ићи у таму (у пакао). Ми« лостинн е добарЂ дарЂ предЂ вишнбимђ Богомђ, за све оне кои го чине. Чуваи се одђ сваке нечистоте, и узми жену одђ твога рода, а не туђинку ; ерЂ смо мбг сбшови пророка. СБше! лгоби браћу твого (т. е. ИсраилБтнне), ие мои да се нонесешЂ срдцемЂ надЂ браћомЂ твошмђ и надЂ свшовма и кћерма народа твога; — ерЂ у гордости е пропастБ, и велика поквареностБ, а у нераднви е умален^ и велико осиромашенћ; ерЂ нерадна е мати глади. — Плата, онога кои кодђ тебе ради, нека незаостае кодђ тебе, него му е одма издаи. — Ако послужишЂ Богу, Богђ ћете за то наградити. — Пази на себе, СБше, у свима д^лима твоима, и буди паметанЂ у свему животу твоме. Што ниси радЂ себи, не чини ни другоме. Вина у тннство да нешешЂ! Одђ леба твога подаи и гладноме, и одђ халБина твоихђ нагоме, и одђ свега сувишка твога чини милостинго, и да незазре око твое кадЂ чинишђ милостинго. Троши лебове твое кодђ гробова праведника, али невалнлцима Да недаешг. У свакогЂ мудраца тражи савбта, и незанемари ни