Школски лист

408

нилу, и немогоше наћи, ерЂ онг б^ше вФранЂ дару, Тада дођу они предг цара и рекну: „Царе, издаи наредбу и утврди, да свакш, кои се годт. усуди за 30 данаБогу иди човЂку каквом молити се осимђ теби, буде баченЂ у лавовску нму!" И царг заповЂди такову ваповФдв написати. Еадт> дозна Даншлт. да е запов-ћдБ издата, а онђ уђе у свои домђ , а у горници (соби) нЂговои б$ху отворена вратаоца према Јерусалиму, и ту онђ по трипута на дант. прекланлше колЂна молећи се и славећи Бога. И нађу Данила гдђ се моли Богу свомте ., па рекну цару: „Данилљ ее непокорава твоимт. законима, и моли се по трипутЂ на дант. своме Богу!" Цару бЂше жао Данила, и шћаше га избавити. Али они лк>ди (тужителви) рекну: „ Тб 1 знашг да се неемЂ измФнити оно, што царЂ еданпутЂ заповЂди!" И баце Данила у лавовску аму. А царт. рекне: „Дааиле, Богђ , коме тбг служишг свагда, нека те избави!" И донесу камент. и метну га над-в ушће аме, а царв запечатити даде каменЂ прстеномт. своимђ , и прстеновима своихђ велможа. — Сутра умтру дође царг к г б нми и по викне: „Даниле, слуго Бога живога, е ли те могао Богђ избавити одт. уста лавовв1ХЂ!" А ДанилЂ рекне: „Царе задуго живђ 6 бш ! Богђ мои посладе ангела свога, и затвори уста лавовска, и неповредише ме; ерт, предЂ нвима скривјо нисамв!" И цар г Б се обрадуе, па рекне, те Данила изђ аме изведу. И доведу лшде, кои Данила обтужише, па ихђ баце у нму. II 1 оштђ нису они ни до дна нме дошли бвии, а лавови их спопадну и смлаве кости нвихове. Тада Дарш царЂ напише свима народима: „МирЂ да вамЂ се умножи. Одђ лица мога запов^ћда се по свои землви царетва могђ , да се сви лиди бое Бога Данилова, ерђ таи е Богђ живбш , кои свагда пребвша, и коега царство неће се разорити, и властБ н^гова остае навЂкђ. Онђ избавлн и твори чудееа на небу и на землви." И ДанилЂ управлнше у царству Дар1евомЂ, и у царсхву Кира ПерсЈанца.

50. Новратакт, изт, робства. (бздра 1—10; Нееат 1—13.) КирЂ царЂ перешскш заповбди да се разгласи по свомђ нЂговомђ царству, ово: „Сва царства земалБСка дао ми е Го»