Школски лист

№ 8. 1нсуст» 041» дванаистЂ година, (Ев. Лук. 2, 12-52.) РодителБи 1исуеови ишли су сваке године у 1ерусалимЂ о празднику пасхе. И кадг му бЂше 12 година, дођу они у Герусалимг по обичам праздника, и кздђ дане проведу, и врахе се, остане д^те 1исусв у Герусалиму, и незнаде 1осифћ и мати нЂгова, не1 о мислећи да е у дружини, пређу дан хода, и стану га тражиги међу еродницима и знанцима, и ненашав" ши га врате се у 1ерусалим'ћ да га траже. И после три дана нађу га у цркви, гдћ сбди међу учитељима, и слуша ихђ и пмта ихг. И сви, кои га слушаху дивлнху се нЋговом-в разуму и н^говбш-б одговорима. И кадЂ га виде, зачуде ее, и мати н4гова рекне му: „Свше, шта учини нама тако. Ево отацг твои и н са страхом'Б смо те тражили." И 1исусв имђ рекне: „Зашто сте ме тражили? Зарг незнате да мени валн бвтти у ономе, што е отца мога?" И они нису разумФли то, што имг онт. каза. И 1исусЂ сиђе сђ нБима и дође у Назаретг, и б^ше имђ послушанг. И мати нбгова чуваше све ове р^чи у срдцу своме. И 1исусЂ напредоваше у премудрости, узрасту, и у милости кодт. Бога и кодђ лшдји.

9. Проноведан^ Јоаново. (Бв. Лук. гл. 3, ст. 1—20; Мат. гл. 3, ст. 1—12.) У петнаистои години владанн ћесара Тивер1н, кад -в управлнше ГОдеом -Б Понтшсши Пилатљ, и кад -в б ^ше ИродЂ четверовласник -б у 1удеи; при првосвештеницима Ани и КалФИ, б $ше Р ® чб БожЈн кђ 1оану свшу Закаршномт> у пустинБИ. И дође у еву околину 1орданску проповФдамћи крштенЂ поканна на опроштенЂ грЂхова. И говораше: „Покаите се; ерг се приближи царство небесно!" А 1оанЂ имађаше халвину одђ длаке камилине, и понсб кожанг око себе, а храна му бвшше: скакавци и медг дивш. Тада изилаваше кђ нбму ГерусалимЂ и ГОдел, и сва страна 1орданека. И онђ ихђ кршћаваше у 1ордану, и исппв^даху грбхе свое. А кадБ види Гоан -Б многе Фарисее и Садукее, гдЂ иду да ихђ крсти, рекне имг: „Породи аспидини! Ко вамљ