Школски лист

478

СлеиацЂ м вођа. (бдна баона.) бдаредт. рекне вођа елепоме: Н самг окатг, а ти си на оба слепЂ, прави поданички лик б ; н сам дакле господарч., а ти се морашт. покоравати: мени припада и наивише комађа ив ТЈрбе. Поданикт, ее оваи узбурчи на таи говор-в и отера вођу. „Умемт. се н и самт> водити" и пође, алљ се одма оног чаеа у рупу сломие. Кадг се тешкомт« мукомт. изкобелл зовне опегЂ вођу натраг говорећи: остани ми вођа, али молим те, само тако горд не буди.

Срде м разумЂ« (бдна басна.) Срце и разумЂ пођу едаредЂ нутовати. Путумћи наиђу на неку локву и заглибе тако, да имт. коњи ии ет> места маћи немогоше, а ни одт, кудт. никое номоћи. Онда стане разумт. кон4 тако шибати, да оба взике изплазише. 6 ли то упутно било? Сажаљиво срце стане га за руку ватати и конћ бранећи рекне: „Стани немилостиви! Како можешЂ ту кукавну живадг толико бити!" 6 л' ово упутиие било? Али се разумЂ недаде смести него говорећи, да ту ние места сажаленго удвостручи шибап-ћ. и коњи скоче, те се сви из блата снасу. Кадт. се сува дохватише, сиђе разумт. доле и стане кон1; миловати. Коњи га доброћудно погледе и стану лизати руку и зоб изт. Ш;. Онда и срце сиђе и разумЂ загрливт. лшбити стане, а Господт. ст. неба викне говорећи: „Срце и разумт. нека се доиект. слажу, али срце нека се разуму повинуе.

БшиосленостБ. (бдно осматранЉ), Везпослент. е човекг. тромина и празан теретт, землф, Он е неплодно дрво, алова иањина, невредно ни оногб места, што