Школски лист

479

га на земљи заузимдВ. Онг е коровг и шкодљиво рашће, што остадомЂ полезномт. рашћу сокђ и рану изђ землб краде и отима. Он-б е труо удЂ на теду дшдскога друштва, што и здраве уде окужи, и еамо здо и пропастБ разстире, ерЂ све еокове животне и ева бдага своимт> неситимт. удовољетва беснидомђ нрождире. Безпосденг човекЂ нееде дебг што га е вавредио. ерЂ се безпосденошћу нигде нишга незавреди.

Ш т е д н л. (бдно сматран^.) Многи неће да веруе и опе/п, е истина да е Штедшда Имуша, Нештедиша неимуша. Поедовица веди: у радише свега бише, у штедише 10ште више. Шта га би ихђ се сидно обогатити могли, кадг би само штедити умедп. КадЂ е Христост. Спаситељ оно 5000 наранио, дао е оно што е преостадо скупити и оставити. Неодбацаи преостатака, макарт. само мрвице биде. КадЂ ни едне шрвице неможешЂ створити, немои е ни презирати. Где се божии дари презиру ту ихђ и нестане. Штедећи намножи се свашто, и изађе гомида. Расипан г ћ наибогатиег осиромаши и упропасти, а штеднн и чуванћ мадо помадо и сиромака обогати. У свакои е мрвици божи бдагосдовЂ, само е пашти вади. Нами се истина каже: „небрини се за сутра ер сутра бринуће се за се" кад дође потреба доћиће и помоћв;коме Бог живота даде, даће и деба; ади зато опетЂ нетреба мислити, да мора све што имашЂ данасЂ пући. Треба и сутра ести. Богђ недае тако мадомЂ меромЂ, да башЂ тако одмера кодико ти за данЂ потрошити можешЂ. Онђ е богатЂ Богђ и свого мидостну руку нестеже баш г в на дане, него дае много реда у едномЂ дану готовину на многе месеце, дае о есени за читаву годину, и неки реда за многе године. Онда сачуваи пакЂ ћешЂ имати. Ади чуи јошђ нешто: Штедна ние тврдоћа. Неодбшш сиромака у намери да више своши деци оставишЂ. Што се сиромаку невољну даде, то деце неосиромаши. Ко сиромаку дае, Боау дае, и Богђ ће му стоструко вратити. Ко одђ Бога штеди. ђаволу чува. Невољни су божие штедионице; ту ти неће ништа пропасти. Они су оне корпе у кое Спаситељ преостамће мрве скунла, ту ће твое не само сачувано него и умножено бити.