Школски лист

1НШШ1 АМГк

Одђ овога листа излазе свакога меееда по три брон, Цепа му е на год. 3 ф . на по год. 1 ф . 50 н. Брои 31. У Новоме Смду, 10. Новембра 1862. Го д. V.

Како иаучи школа децу на послушностБ, (бдно питанЉ за учител !,.) ПослушностБ е една одђ наигдавнии доброта не само на деци, него уопште: она е доброта сваке старости, свакогЂ станн, свакогЂ рода. Зато е самимт> Богомч. наређено, да однегованЂ те доброте ономе принадне, комђ е дете телом г в и душом поверено, а то е нородици. Али отуда сд-ћдуе, да и школа, као номоћница породице ту исту аадаћу има децу научити на нослушноств, воспитати у нослушиости. ПослушностБ долази одт> слушати, послушати, то е: свое владанЂ унравити по туђои вољи, заповести. Овде е обое важно: и то сполншнћ упечатленЂ, волп, заиовеетв, и та унутрашнл готовостб , њима иовиновати се, послушати их г б. Послушности има више врсти или бо.гЈ; рећи стенени. На иаинижемЂ е стенену она, што бива из г б стра. Тако су нослушна живадЂ и зверови онима, кои их-ј , укроте. Тако су и деца, на кого се боемЂ и претњомЂ навалме. Ови се иовинуш само одђ стра. Овде е обое: послушностБ као и сила, што е изтеруе , врло грубо. Пакч, опетт,, и та груба послушностБ са своимТ) заитомт. и нримораваићм, да се оно чини, што снажшш волн и зрелии разумЂ палаже изводи послушаоце на више, укроћавамћи восиитава, облагорођава. Лепша е и далеко савршенин она послушностБ, што изт. лгобави бива. Овде е одиошеиВ и свеза између заповедника и послушаоца далеко срдачниа, душевниа. Зато смо сви ради, да децу овако послушну иачинимо, одт> лшбави. Ст> тога ихт. толико реда о иашои лмбави уверавамо, с г б тога сваки част> упитуемо, да л' наст. лмбе; радисмо, да у њима то лепше осеђанТ, пробудимо лшбавБ према нами, да ихт> та за нает, веже нами приклони, приволе и послуивде начиии. Извиели ее нослушностБ на 1ошт, виши степент. савршенства, онда бива изт. страопочитанл. Ова се разликуе одг те одт> лмбави изтичуће тимт>, што кт. оеећашо лмбави дође