Школски лист

482

кјцгб и свеств и признаваиЂ оне више снаге, којои се ловинуемо, и кон ние само онако годо сполашнн, као она, што стра задае, већ кого по унутрашн ^мђ гледанн) дознамо и уважавамо. Са овомљ послушности повинуе се млађи и разумшш свомђ етариемЂ, нризнавамћи у свомђ оцу зрелие искуство, а у матери лшбавв, што се сагеа себе за лшбавв деце одрече, накЂ имг е послушант. не само изђ лхбави него и ивт. увиђена и признанн те више и зрелие мудрости и снаге. Ова три степена послушности сасвим се подударам са оним закономт., што намт. налаже, да се пре свега Бога боимо, н^га лгобимо, и нЂму се поверавамо." На наивиши етепент. савршенства дође послуЈПностБ. кадг буде „послушностБ у Гослтоду." Овде се стеку та сва три подвига,, што смо ихђ у та три горепоменута вида послушности видли. Ова е послушностБ наивиша, ер г б се у Богу боимо наив-вћс снаге, творца неба и земл!. и свега видимогт, и невиди мог г Б, — лмбимо наивећу лмбавБ, коа себе за наст. жртвова, да наег изкуни и за добра дела освети, — поштуемо наивећу мудроетБ, кон све што чини, на наисветие цели смера. Ово е нослушносгБ новогб завета, што е само онаи има, кои е у милости божиои, кои е „водомђ и духомт." рођен г б. Изт. свега горепоменутоп. види се, како учител, ноетунати има, да дете кљ послушности воспита. Да ихђ на онаи први етепенЂ нослушности доведе, имао би само сполншњомђ силом наваљивати. Али се вара ко мисли, да ће тим г б средством децу до те послушности довести. Ако иема учитељ оне унутрашнт. снате, са тимђ снолншњимђ средствима само ће ону наигрублш послушиостБ и само на часакЂ изтерати. Неможе са успехомг зановедати, ко ние научио слушати. Само е у овоп. волн снажна, држанЂ тврдо, речБ и цео изра.-п, одсудан г б, и овомг изразу покорава се дете вољно и радо, као да у себи осећа, да ће се и п1згоиа слаба снага низ г б ту ачу окрепити и нодигиути. Ко ће да дете на онаи други степенЂ послушности изведе, на ону, што изђ лмбави бива, таи мора окромЂ ти горепоменути своиетва јошђ и она своиства имати, коима се дмбам. деце добива, а то су: стрнељивостБ, лмбавностБ, благоств, правдо./ноблФ, и лмбавно саучешће, све разноложенн душевна, гато се само онде налазе, где е лмбави. Имали учитељ и воснитатељ низт. ово шшђ и оеобити дарованн, науке и вештине, кое су кадре дозревамћои деци улити ноштоваШј и изпуннти и страоночитаМшЂ према учителм, онда