Школски лист

506

бвто, и заодфли сте ме; бодестант, самт. био, и походили сте ме; у тавници самв пмо. и дошли сте кт, мени!" Тада ће му одговорити праведници говорећи: „Господе! кад смо те видили гладна, па нахранили; или жедна, па напеили? Кад смо ли те видили страна, па те примили? или нага, па заод15ЛИ? Кад смо ли те видили болестиаилиу тавншрг, па ти дошли? И одговарагоћи царрећиће имђ: „Заиста вамЂ кажемЂ: Што сте учинили едноме одђ ове мов наиман1; браће, то сте мени учинили!" Тада ће рећи и онима, што му стое сђ леве стране: „Идите од г б мене проклети у оганв вФчнбш, што е приправлЂнт. ђаволу и анђелима нЂговбшђ (нЂговбшђ сл^дбеницима). II самБ гладант. 6 бго, и нисте ми дали ести; жеданЂ самв 6 бш, и нисте ме напоили; странт, самБ 6 бш, и нпсте ме примили; болант, самБ 6 бш и у тавници, и нисте ме походили!" Тада ће му одговорити и ови: „Господе! кад -б смо те видили гладна или жедна, или страна, или нага, или болна и у тавници, па те нисмо послужили?" А он'г. ће имђ одговорити и рећи: „Заиста вамЂ кажемтћ, што нисте учинили едноме од г б ове мое иаимап1; браће, то нисте ни мени учинили!" И ови ће ићи у муку вБчну, а праведници у животђ в Ђ ЧНБ1И." Душмани. (бдна прича.) Био еданг царг и имао у своимђ силнимђ землама сваке врсте поданика: кнезева и господара, министара, ђенерала, саветника, судин и писара, трговаца, занатлин и остали грађана и простака, а понаивише сиротин^ и надничара, коихђ цело иманб беше изђ прстим у зубе, и о коима се оно вели, кадЂ се кои на дрво попне, ништа му на земљи неостане. Таи царЂ едаредЂ самЂ собомЂ овако говори: у момђ е царству све доста добро наређено, поданици су мои прилично збринути; ако богаташи и господа и имаго пуние чиние и богатие одело и господске станове, али имаго и више брига и еда, и више одговорности, и више немирни ноћи, а притоме слабљи желудацЂ , кои неможе свашта поднети, и пате одђ силни болести, о коима сиротина ништа и незна. А сирома е здра†и весео, може бол^ и зиму и врућину поднети, и што