Школски лист

511

лшекама леже топла срца; тако бие и подт, ладном кором леда и снега топло срце маике нарави.

Велика створенл. (бдна басна.) Кадт. се едаредг дивише величини слона примете, да магарацЂ међу мале животинЂ спада. То буде овомђ врло неправо, пакЂ преднЂ ноге у висђ дигне и 1ошт, се на стражнф пропне, да свого величину покаже, и рекне: „мала е животина мачка, тако реците. Миау — викне мачка, пакЂ се накостреши м згрчи леђа да већа изађе па рекне: „а молимт. за решпект; гледните миша колишант, е." Ци — ци , цвркне мишђ „како да ние; н самв ГолиатЂ црема мраву, погледните, колицант, е." На то покипте сви мрави, и стану на величину свог мравиннка показивати. Ето тако се одт> слона па до мрава свако животно за велико држе, и знаде само за друго, да е малено.

бданЂ прнмерљ практичногЂ рачуна. (О изран.иванго свинн.) 6 ли пробитачние на развитакт. или на брзо свин$ гоити, види се изђ слФдећегт, рачуна: Сва\:а глава треба нешто одг ране за издржанЂ живота, а што преко тогт. добива, то иде на гоенћ. Метнимо да е за живогв нуждно на дант, 10 Фунти ране, то потроши свакикомадт. на годину 365 пута по 10 Фунти ране, а што е више, то иде на гоенЂ, и то: 1. Ако си таман толико ране на гоенћ одредио, да сваки данЂ 1 Фунту више додаш-в на оно, што за одржанЂ живота треба, колико онда морашг за целу годину имати? (Умножи 365 са 10 и додаи 1ошт. 365 Фунти више. 2. Али ти си наумио ту гомилу за гоеаф <>дређене ране за по године потрошити, по године гоити, давагоћи сваки дан