Школски лист

Ш Нп то бви скоче и рекну: „То в немогућно, толики дуг векг нико ни поннти неможе." Исто се тако међу онима ситнимг на сиру црвиЈшма нороди препирка о величини и просторго света, и сви се у том'о сагласе, да незнан) мере, коимђ би то означити умели, него да в одг прилике толико големт., као растолн-ћ одт, едногч. сира до другогх. Кадг би тебе запитали, шта би и колико другчие одговорио ?

Калшгћ свогЂ имеиа. (вдна хинеска прича.) Царт. Кинџон в имаде едногг врло доброгт. конн, коег-в е већма негт, Богт» зна кое благо волео. НенажњомтЕ. слуге. оболе и угине коњ, Госнодарт. лгото разгнЂвлВнг зграби ножт», да убив слугу, али се ту и мудри Лнче деси, кои га задржа говораћи: Стани госнодару, пашће несретникг, а неће ни знати, колико е зло учинио. А ти му кажи, рече 1 осггодарт.. Мудри Ннче примивт. ножт. одг госиодара рече: Несретниче едант., чуи твои зла. Прво е, што си конн, когћ ти е господарв предао, да га већма негт. свое очи чувашт., тако занемарио, да е угинуо; са тога си смртБ заслужио. Друго е веће зло, што си тимт. господара толико разлготио, да те е ето свошмт. светом г б руком убити хгео; а треће е наивеће зло, што ће садт. ио целомт. граду и но свима краевима царсчва гласт. пући, да е господарт. у гнћву, зарадт. кони човека едногт. свога убити дао. На неби ни то све зло било, али ће сл. тебе несретниче господар сво« име окалнти и изгубити, и то ће силна зла за собом повући; свему си томе само ти кривг. — Нусти га, рече царг, ние онт. вредант., да ст. њимг имзна свогђ окаламг, пусти, некЂ му е проето.

ВредностБ врегиена. (бдно о('матран1;.) Сваки онаи посао, кога ко свршивати може, а да му нешкоди, ако га прекидати мора, поеао, коегг ко у свако доба