Школски лист

544

лептирове, анђеле или аждаице игд. и употреби њи место крилаца ветреннче. КадЂ би соба од г в свуда добро заативена била, онда неби окродгв ти помеаути ветрова никоегт, другогг у њои било, као што неби ни нанолш никои други ветрова, до та два било, кад би земла сасвимт. глатко округл^ била и увекг едно исто време. Али и око прозора и око врата има увект, мали руна, кое ваздухЂ нађе, ако ихв ми очима и невидимо, пакч, туда нронируе. Кад 'б е у соби исто онако тонло, као и наполго, онда нећешт, на тилт, рупама никаквоп, ветра осетити. Али то в редко, већг е у соби обично или топлив или ладние него наполк), те ваздухв одма те рупе тражи и гуда наивећма ради, душе. нропируе нанолЂ или унутра, тимђ аче и наглие, што е већа разлика топлоте оногђ ваздуха нанолго и оиогђ унутри. Узми горећу свећу и малко врата одшкрини, пакЂ подржи евећу оздо на одшкринута врата, и што е соба врелиа, тимђ ће пламенЂ жесточпе у собу се новиати; папере или гвила она ту ставлЂна, летиће нагло у собу, и ако врела пећв згодно узстои лети ће управо кђ пећи; а осетићешЂ и безЂ тогђ на ногама таи ладнии ваздухЂ, како сђ полн унутра у собу преко прага улази и по дну собе ее разлива. А дигни свећу у висђ на одшкринута врата, пламенЂ ће на под-ђ лизати, ерЂ га горњи топлии собњи ваздухЂ наполЂ изђ собе износи. Истб ће тако и панер!Ј итд. ту наполЂ излетати. Ако л' е у соби ладние негЂ паполго, као у лето, онда ће оздо наполб, а озго унутра улетати. На среди одшкринути врата ту свећу држећи наћићенп., да иламенЂ свеће мирно горе, неповил се ни наполћ, ни унутра. знакЂ, да е ту тишина. Исто тако има и иаполго на земљи џредела тишине, где други ветрова нема, до само кадкадЂ и то наисиловитии виора, чимђ се <»на оба ветра горњи и доини тарући побиго. К р.дђ е у соби врло топло , а на нолго врло ладно, онда ветарЂ чимђ врата или прозорЂ отворишЂ , врло лко дуне; а отворишЂ ли и врата и противуположенЂ прозорЂ уедаредЂ, оно ветарЂ наивећи мах г в узме тако, да отргне врата или прозорЂ изђ шака и разбие. На такомЂ месту стоећи можешЂ гору болестћ на се навући, него нанолго; ерЂ напол-б излазећи сваки ее огрне и заклони, а у соби и немисли на огртанћ, већЂ у мисли, да е довољно склон 1> нђ седне или легне у лакомЂ оделу или у кошуљи на ту промаго, и многи е одђ тога страдао и пропао, зато се валн ту већма негЂ иаиолго чувати. Дод уредништвом Ђ. Натошевића. Епископска печатнн у Н. Саду.