Школски лист

559

Одма затимт> и дрЈга наредба изађе и заповеди, да се одма све црковне старешине христјанеке у ланце окуго и у тамницу вргну; а троћа наредба нареди, да се сви они, кои се киповима поклоне и овима жртве нринесу из тамница пусте; а кои то унинити неузхту, да се на муке мећу, докч. ее имена христова неодреку и киповима непоклоне. Поеле изађе и четврта наредба, кол заповеди, да се сви смрћу казне, кои се неузху христЈанства одрећи и кипове припозваги. Како ове нечовечне заповести изађоше, одма и гоненб и мученђ хрисиана започе и то с' наинечовечн10мг пакости. У свакомт. нзичкомђ храму заседе по неколико судин, кои Христ1ане одт> свуда насилице довлачене присилнваше, да киповима жртве приносе, и одма ихђ на смртЂ осуђиваше и сваконко мучити и губити давагае. Кодг свакогт. суда беше по едант. азички жртвенигБ подигнутт., где е морао сваки, кои хтеде на суду правде добити, наипре киновима жртву принети; а то само зато наредшие, што знаше, да се ови неће Христа одрећи, ни за живот главе киповима се поклонити, пакг. да имаш очита доназа и новода ове мучити и убиати. Све се тамнице на вдаредБ пренунише христЈанима, откуда ихт, бездушни неирмнтељи етотинама извлачише, па илт. у море бацаше илт. живе на ватри спаљиваше. То крвно мученЉ Христјана разпростре се на брзо по свима краевима царства, а особито по онима, кое грознн Максим1анг. и грознии Галерје подт. сво јомт, неносредномЂ управомт. имаше. У та по Хрисиане страотна доба наде и по овима землнма многа невина жртва. То мученЉ христ1ана недонесе Дукланину благослова. Подт. есен г. 303 п. X. дође онђ у Римђ, да ту свечано прослави наступашћу двадесету годину свога царована. КадЂ то сврши пође изт. Рима, коегЂ нипошто гледати немогаме: али текЂ што изђ нћга изађе оболе тако, да на носилама ношенЂ едва евои путЂ крозЂ Тал1анску и ИлирикЂ наставити, и текЂ под есенЂ г. 304 у Никомедиш доћи могаше. КадЂ идуће године о иролећу, дакле после две године аапочета гонена христ!ана међ лшде изаће, беше тако променЂнђ и увео и опао, да га нико ни познати немогаше. Онда осети, како е безумно, кадЂ оће човекЂ Богу раванЂ да се начини. Тада науми царскогЂ преетола одрећи се. Шта га е на чо ириклонвло, никадг се дознало н1е, в то е еданЂ едини