Школски лист

560

, примерг кодт> стари рил ки царева. Држи ее, да га е на то скдонидо грозна помисо на оне нјзбромне увалудг поиореие иевине Христ1ане,- особито кад е видео, да свимт. тимт. муненФмг. опетг немога свое намере ооетићи Христ1анство а ХристЈане изтребити. Године 305 п. X. 1. Маа ивађе онг на едно брдашце блвзу Иикомедјв, ту и сву свом воиску сабра, • пакг имт. плачнимг очвма ивговори о своши тешкои болести, и како му сзд б мира и одмора треба, пзкђ е пршуђенЂ владу у крепчГе шаке предати. Томг приликомЂ нагаенова за нове цесаре Севера и Макеимина, а присудствушћегг МаксимГана у знакЂ цара огрну царскомг порфиромг, ш тако одрекавши се царсЈогг престола, е' коегг е много година еветомт* дрмао новрати ее у свое отеч.еетзо у Далмациад у градг Солин. да' се ту прември. бдаредт, му дођогае поелавици Максим1анови, и у име цара га поздравише, да оиетг кормило владе прими, а овг имг рече ; .,Да види Макештнт, вртове и -гаеве, гато самг ихг п свошмђ рукомт, насадЈо, неби му ни на умЂ падало, звати ме, да оваи мирг са онимђ тешкимт. бригама и иемиЈ.има цареванн променем." ДуклпнинЂ е многе римске градове сииеимђ зданнма у*.рас1о, а нонаивише таи главни градг отечества свогђ Солинђ. Величеетвени дворг што га ту аодиже, бегае едно одг наизнатни зданн оногг доба. ДворЂ таи 610 е кас какавт. градг велики, дебелимЂ мраморнимт. зидинама опасанв и ступовима од1. шарена гранита украгаент.. Данасг стои граздт. СплФтђ на томе месту, где се шнт. и сад виде норушене зидине одт. тога некадт. паикрасниега царскогт. двора. Али ни оваи Дуклнно†мирЂ небиаше зе дуго. Одма, чимђ онђ нрестол осгави подигогае се немири у римскои држави кои цело царство изђ темела потресоше и Дукланову славу помрачише. Узруака светина поруши нЂгове и н г Вгови цесара кииове. Оба нЉгова насд%дника МаксимЈанЂ и Ликиние стану нћгову жену Нриску и кћер Валериш ороганпти, кое наиоре у сириску нустинго протераше, и узагудт. молаше Дуклжшн, да их пусте н1.му вратити се. Ове обе преобучене блудише нуно 15 месеци вукућа се са наипростиимЂ шенама, докђ ихђ после у Сол/ну неуваткше и ту погубише. КадЂ онаи силни царЂ ДукдннинЂ и ту срамоту дочека онда и онђ умре г. 313 п. X. а ни данасЂ се незна, дал' нриродномЂ смрћу, и одђ те тешке грамоте самг себи смрт зад-аде. ■ Род уредништвом Ђ, Натошевића. Еписконска печатна у Н, Саду.