Школски лист

2

Кад е горепоменута забрана изишла, л сам се нримио молити надлежну власт за допуштешћ нздаванл, ал док е молба све канцеларие прошла протекло е неколико месеци, за кое време ние смео лист излазити. Тек што допуштен§ до^е и лист опет излазити почс, буде н4гов нови уредник у Будим на службу одазват, те тим премештанћм мора опет издаван4 листа на неки час прекинути. Али набвећма пострада лист променом кон се у исти таи мах зби у печатнви, где е лист донде штампан и где е у последн^ време само по великои милости великога нашега народиог добротвора Високопресвештеног Г. Епископа Платоиа излазити мого; ер лист ние за печатшо ип близу оно плаћати мого, што е дужан био. Све ово ускупа^ а и пре^ашнЈ не сасвим уредно излажен^, понешто и неуредност пошта, наИпосле и то, што се све оно зби баш на краго године, где се око свакога нашег листа наивећма укубурити мора, да се кои иредброиник наЈје, довело е лист до тога, да за прошлу годину 1863 недо^е више предброиника но 38. II за лгобав ових дужност нам е било ово излвити. У разаслатом пре три месеца позиву обећало се уредничство, ако доволлн брои предплатника буде, да ће лист од Новог Лета продужити и умолило е, да се до Божића пршше, кои га држати желе. Умол4нису ГГ. учителви, местни школски старателви и надзирателви, као коих се напредак школе и уз то лист наНближе тиче. Ево данас и Ново Лето до^е, али онога брод од 200 предброиника шш ни близу ние. Неки од ГГ. скупнтелн послали су из манви места већи брои него што се очекивало, али ових е само четворица; а од оне велике гомиле на нти обштина, коима е лист потребнии нег поединим лицама, и од коих би свака само по едан у своме месту бар за свого школу и учитела имати требала, а кад би се ГГ. школски старателви и надзирателБИ само са некошм лгобавном речи око обштинске власти заузели лако и имати могла, па да га немораго учителви од оне лдне и чемерне платице свое куповати , — од те гомиле обштина досад се само неке приивиле. Са овом досад скушгћном помоћи пада опет та срећа на уредничство, са свошм га штетом издавати као и досад, све у надежди, да ће бол!> бити, та надежда е и код остали лгоди утеха велика, а код учитела едина, зло и у зао час без нћ! УчителБИ, коима е будућност прираштугоћег параштал поверена, они су већ самом судбином на иадежду авизирани. То слабо и преслабо саучешће, кое е лист досад код наши лгоди цмао недржимо никако, да е само гола немаргш, ербо би