Школски лист
15
огледалом не само деци н^говои, но и друговима учителБма :вукући их на слЂдован*; н4говим примером. На као што е он собом исто е тако н4гова школа огледало реда и чистоте удесности и укуса. Нема ту ира ни паучине ни убрлани прозора и дуварова или мастилом забрллни скамиа, нити ћеш на нБИма наћи резотина ма колко завнривао, а видићеш ио скамшша, да нису ни нове, ни баш скоро правлћне. Нћгова катедра стои на среди испред деце, где га сва деца иаправце гледе и одкуда он своим мирним и пажлБИвим оком целом школом влада и управлд. Деца му седе баш као упара^ена чета, сва узправо, сва наеднако едио од дтугог удел^но , и опет нећеш ни на коем опазити, да би му то изправл4но држанЈ; теретно било. Светлост добиваго с' леве руке, а пред собом иза учителн имаго дувар без прозора и на н4му ноређане иконе, штице, маие и остале учебие справе и опреме, кое су исто онако чисте и сачуване као и све остало по школи, и не само свако на наиудесние место ставл4ио , него и у леиом реду, знак и лепшег укуса учател^вог, кои ће за нмачно и на децу прећи. Децу сам нЈгову колкогод сам нута сасвим изненада у школу улазио увек тако мирну и пажлвиву нашао, да е то тако упечатлен^ на мене учинило, чнм се те школе сетим, одма ми и деца тако живо пред умом стое, као да их очима гледам, чисто би свако у главу познао ма где кое видео н умео би свакоме место казати где е седило. А запт таи држи оваи учителБ самим погледима своим. Он оком влада, и научио е децу да их никад поименце непрозивл4; по н^говол оку знаде свако, кое е рад да му устане и да одговара. Са свошм ситном децом говори тако дечии говор као наимилостниа дадилн, а при том уме свои мушки характер тако држати, да му ни онде ни овде никаква притворства наћи нећеш; све е у !г!и:а чиста искреност и баш са тим држи ои за-лт далеко бо.г!;, нег они каплари и пандури ме^у учителвима, кои то само виком и псовком, само штапом и страом чине. Он говори асно и разговетно и чиними се да ни едне едине излишне речи нерекне. Уопште речено оман4 говори, ал тим више деца, по оном важном вештачком начелу, да учителБ валл своим говором да се устеже све на то смерагоћи, да мишлЈнго и раду ученика што више маха даде. Шгова питанл што их деци дае тако су определена, да нема сумн'1; шта ће одговарати, а такосу кратка, да едне сувншне ии забуиБиве речи ту нне. Колико сам га пазио никад приметио нн-