Школски лист

28

а без истине се обстати неможе, а ми ћемо е накитити и у вид басне обући, па кад нећете да е чуете из уста лгодски, а ви е чуМте из уста зверски. Отуда е изашло, да звер зверу истину казуе, и оваи написани вук медвед и лав по неком правом двоногом вуку медведу и лаву онако одчита, како му ни попа ни приатељ ни неприатељ неби одчитати смео.

Коза и лре. Рекне коза ирету: диете неиди на лед, лед е клизав паћеш пасти и ногу сломити. Лре одговори: Како би пао, та н сам велики, а мисмо данас паметнии, него што сте ви у старо доба били. Де де нећемосе свафатп. одговори коза, иди и видећемо. Несташно нре, оде и паде, и ногу преломи.

0 учешо. Сбдно осчатранЕ). Многи кои у школу иде држи да више учи него што ће за живот требати, на би рад био само онолико учити, колико у сноиш глави држи, да ће му погребно бити. Али ко на онолико роткава рачуна, колико зрна семена у землго метне .што се иревариЈ ер их ни пола неиза;е. Тако е и са науком. Неостане све у глави што се научи. Зато валн у младости повише иаучнти, па ако се много заборави, да опет довољно остане. А. нико незна шта ће му све доцние у животу требати. Прилика донесе многом човеку да сасвим други леб узме него за кон се спремао. Зато нећеш ни од коег паметног човека чути тужити се да е сувише научно, али ћеш чути многе каати се, што нису много више учили. Просиаци нетребаш за свого кућу много иамештан, ал ко Ие честиту кућу да води, мора много имати. Ко е рад незналица да остане нека неучн, а ко е рад за внше радњи способан да буде, мора у младости отимати што више може. Ни наИучениега нећеш наћи, кад из школе изађе да може по души рећи: н таи и таи посо тако знам, да мн нетреба внше никог ни запитати, ни завирити, Учи дакле и отимаи док прилике имаш.