Школски лист

27

кина, ни туђин кон е код тебе. ни марва ни икои скот твоМ; ер е Бог свет оваи за шест дана створио, а седми се одморио и таН дан благословио и осветио, сети га се дакле и ти и светкуи га. Ца ние одмор нара^ен само за тело. Лгоди имаго различити радова, има их кои главом раде и муче се и воде теже бриге нег они што ручие иослове раде. Наученици се муче сваки са свошм науком, 1јпк сваки са своим лекцинма. Кад би се и то без одмора радило морала би клонути душа и ум. Зато е наредио Бог по едан дан празан, дан одмора. Али кад се тог дана свои обичнн послова оставиш, а ти се сети они други лепши и виши дужности свои. Отресн се тн свакидашвни брига, сети се онога свог лепшег определенл и сеги се онога, кои ти то даде. Шест дана радио си и сбринуо се, чим ћеш идуће недел!; живот придржати, помисли и на душу;неживи човексамо од гелесне ране, има идушевне. За ту душевну рану и душевни напои наређена е неде ш и дрква. Зато е недела бисердан међ данма, дика н понос дана, па унотреби е, као што е Бог наредио.

Два слеица. Сбдна прича). Била у Цариграду два просиака. Просећи по улица говораше едан: Коме Бог помогне, томе е поможено; а други викаше: Коме цар иомогне, томе е поможено. Вичући сваки дан све то на то дочуе и цар, те даде замесити у едан повећи леб много дуката и поклони таП леб ономе просилку, кои се на цара уздаше. Кад он тешки леб таИ у шаке узме учиниму се да мора гн&цав бити, те сукобивши онога другог просиака прода му га. ОнаИ оде дома, расече леб и на^е дукате и благодари Богу на милости и престане просити. А кад опази цар, да оваи шш проси дозове га себи и упита, куда е онаи леб део, што му е дао; оваи оуговори да га е продао ономе другом пролсику, ербо е гнЕцав био. На то уздане цар и рекне: Истина дакле, да е оном поможено коме Бог помаже, — и отера овога просинка од себе. Басна. Басну су смислили мудрн лгодн; они наместе да звер зверу говори, као да би рећи хтели: кад нећете голу истину да чуете