Школски лист

АРАНЏ0ВАН1з УЧИТЕЛБСКИ СТАНОВА. ФранцуСки мииистар просвете начинио е у свом извештаго о станга народне школе и учителл иредлог, да се учителвима не само плате повисе но и намештаи у станове о обштинском трошку набаве. У предлогу свом овако вели: школски и парохинлни домови имали би у свакои обштини бити огледада иростоте и опет укуса, огледала спретности и чистоте; а почем се деца нсуче само оним што чукз и слушаго, но и оним што виде и гледе, то би валало да обштине те домове свое не само } г редно држе, но с иаинуждниим намештаима снабдеу, да небц деца коекакве крамул!; и олупанице код учшела гледатп морала, кое им никако неможе за лепше воспитан& користно бити, ни служити на изображенБ укуса и чувства за лепо чисто и спретно. Те крамулЂ приморани су учителви кадкад позаимаги од* свои суседа, онда су зацело шш олупание. Селлкагоћи се овам онамо олупагосе Још већма тако да их е наипосле стра глегати и више кошта селенћ него ствари кое се селе. Шк олска управителства принуђена су кадкад само због овог оставити погдеког учитела онде где е, ма да би по школу и обшгину пробитачние било преместити га. Ал наижалостнии су у овом погледу млади учителви, кои окром свог декрета и добре вол4 нигде ништа више немаго, но с' празним шакама међу празне школске дуварове дођу и одма дуг правити и у дуг се увалБивати мораго, кои га обично чифутима на милост и немилост у џеп сломие. Тако га први корак коим у живот ступи у наиопасниго пропаст — у дуг скрра, коиму кадкад док е жив усправити се неда ни свету слободно у очи гледатн, кои га као камен на срцу душевно и телесно убии на грдну штету децн и обштини, а да би зашто , но за оио мало нуждни намештан. Да би се ово мало намештаа набавило нуждно би било обвезати обштине, да оне, кое су дужне све остале трошкове на школи чинити, и то мало намештал да набаве, али би валнло обштинама и од стране државе неку помоћ дати." На оваи предлог одобрила е држава засад годиши!; 100,000 Франака у помоћ давати, с' том наредбом, да обштина половину трошкова дае а другу ће полу држава. За 1 ил 2 постел!з, 1 орман, 1 астал неколико столица и неки ситнии све од тврдог дрвета начин!>ни ствари доволбно би било 100 ил кого преко 100 Фр. уедаред издати и за обдржаван4 сваке године по неку Форинту додавити, кое би зацело манЕ износило, него ма кои други на школу чин§н трошак. По едан волаи човек у свакои обшгини мого би ово учинити и после обштину обвезати, да она за обдржан4 бригу води.

МАТЕР1ШЛНО ОСНГУРАН'1) УЧНТЕЛН. Како е жалостно стан^ учителл у старости и немоћи иди кад у кого дуготрагоћу болест падну, а 1ош жалостние нбиови бедни породица, кад се онима смрт деси, тако су смишлнли лгоди сваконке начине, да се за ове иесретне случаеве колко е могућно осигураго. Тога ради подигнути су и подижу се на све стране пензионални заводи. II у нас е таков био и постои у неку руку и сад, али е несретним рукован^м готово сатрвен. По нашим диецезама некима има пензионални заводи за свештеннчке удовице. Ови удовички заводи на неки мести врло лепе помоћи издаго онима, кои су са оно мало прилога у то коло ступити хтеди. Небид' се могли и учителБи дотични диецеза тамо прц-