Школски лист
42
лгодскои определенго диго, да се наивећим мудрацима упоредити може. Он е сам своИ живот доникле описао у оноб пуно науке кнвизи „ж и в о т и пр и кл го ч е н и и" а остало у п и с м а м а, као продуженго животописанин свог. Ми ћемо овде само кратак извод ставити, нешто н§говим собственим речма.
1. ДЕТИНСТВО. Димитрин (тако се звао ДоситеИ ире него што се покалуђерно) родио се године 1739 у Чакову у Банату. Оца свога (био е ћурчш) изгубио е мален, едва га е памтио, али сам вели: „Кога год сам слушао говорити о н4му, сви су га хвалили и свн жалили за нбим , толико е добар човек био. Колико сам млад био, али памтим као данас, какву е силу на мене имало таково споминнн^ мог оца. Л сам га ненрестано на уму носио, не само као оца свог, но и као човека правдолгобива, поштеиа и сваком мила и драга, кога свн споминлше, сви лгобише и сви жалише. II то добро памтим, како е мое онда шш младо детинско срце тврдо желило н4му подобан бити, пак лгобав и поштован^ света задобити." 1ош дал4 вели: „Н могу сваког уверити, да што е добра на мени, то е само са тога свакидан сећана на мога доброг оца" толику снагу шт сећан4 деце на свое добре родителћ. 11о смрти оца иТ>голог непро^е ни пуне 4 године а Димтрии умре и мати, и он од 9 година остане сирота без оца и маике са 10ш два мало стариа брата и малом сестрицом. На неколико месецн умре му н ова сестрица, за кого ово вели: „Ова моа никад незаборавл1нш и непрежал^на мала сестрица показивала е у своши петон години толико красоте и оштроумлк , да е живила, била би сасвим М010И матери равна, зато ми и данас плаче срце за нбом, (зиати валл да е ово Доситеи после 40 година писао) као дае гоче било, како е умрла. Л сам е толи ;о лгобио, да е живила, неби се никад од и1; удалити мого." 2. МАЛА ШКОЛА. 0 сво !ОИ малои школи говори Доситеи овако: „Пошо сам у школу тш за живота мое мнле манке и добро пачтим, колику сам велику радост имао идући с 1 бухв гром у руци у школу; само ми е жао било, што ми е невалали брат мои Илии тако буквар поцепао, као да су га вуци чупали. „Мои учителв Добра задоволан са моим у школи мирним седен+>м и 11рил '1 ;жнии учен4м и пажнвом одмаме заволе, п видећн ме одвећ бонзлБИва, кои сам чим е кое несташно дете каштиговао одма и сам плакати почео, као да ће одма и мене тући храбрио ме е