Школски лист

4?

3. У нижим разредима трае летнн вакацил четир недел4. 4. Први семестер (теченме) свршуе се с' концем Фебруара. 5. Окром неделвни и ираздиични дана има преко године шш сл^деће ман-6 Ферие: а) о Божићу од 23-ег иа заклгочиво до 27-а Дец. б) о Уокрсу од велнке па заклгочиво до светле среде. в) о Дуовима три празднична дана. — Окром тога: г) Сваке седмице по едан цео дан, а кои таи дан има бити зависи од местни околности. 6. У осталима основшш и селским школама остае у погледу на започишш4 школске године до дал!з наредбе досадашнки вишом иаредбом уведен обичаи. 7. Наука у школама трае сваки дан пет сати. Чест. Консисторие позивлго се, да ову наредбу школским надзирателмша и преко ови учителвима саобшге идапазе, да се наредба ова у свима школама строго обдржава.

Наредба од 8. (20.) Децем. 1862. бр. 67296. ради пописа деце за школу способне свима православним Консисторинма. Дознавши овап крал. Ј г гар. намест. савет, да деца правосл. вероисповести непоходе школу онако прил^жно као што би морало бити, а томе да е узрок, кое што родителки јоги несваћаго прав}- корист школе, кое што од год. 1860. ние било пописа деце за школу способне, па су тим неки родителБи дошли на ту мисао, да деца и немораго у школу ићи; то се за нуждно налази Чест. Консисторие позвати у интересу народног воспитанн да овоме великом злу доскоче и по томе наредбе учине , да се корист и потреба школе народу основно облсни и да свештеници децу оба пола из протокола крешчаемих точно попишу и таи попис годишн!; пре почетка школске године местном школе управителго неизоставно предаду, а оваи мора походен-ћ школе у евиденции држати.

СЕНТОМАШ И РЕАЛНА ШКОЛА. Ово дана пронео се по новинама глас, да е Сентомаш добио од в. кр. Наместничства дозволенЂ , да србску реалну школу отвори. Оваи глас нас е ако зачудио , и неби се радовали, ако бц се обистинио; досад код Наместничства о томе трага нема. Данас се на све стране подижу земл^делске школе, и онде где их е већ било, и онде, где немогу ни близу тако користне бити као код нас, ер данас сви уви!)аго, да е ова школа за свакп онаи народ кои се исклгочиво са земл4делством бави после обичне народне школе прва и наикористнин, не само по материнлно благостанЂ народа, но с овим и по сваки напредак нбгов ; а код нас у тима за земл^делство од нарави створешш срцима земл4 мш ни едне земл!јделске школе нема , него се отимамо за реалним школама, коих према онима и сувише има. Цео наш народ живи само од землћделства и трговине , и ово обое прогуга све занаге тако, да и странци веште и изучене занатлие чим мо1)у нас дођу свое занате чим им бити може побаце па се на економиго и трговину даду и са овим се далеко пре обогате него