Школски лист

63

него да цело свое време сву мисао и бригу еамо школи и учешо деце обрате. Тежећи за овом наилепшом намером чуесе код изображени народа са сви страна, да пе само богати но и сиромаси за живота као и на смрти по свом могућству завештаваго, даго и оставлшо прилоге на поболвшан^ учителвске плате у своши обштини. Они низ оне многе друге добродетне намере на свого школу не само незаборавлнго, но на овј ' прво помишлшо и шо за наивећу задужбину сматраго, добро знагоћи, да е добра школа едина, коа е кадра добро потомство датп, лгоде честите, кои ће све друге добродетне намере листом подпомагати, зато и држе школу за матицу свега добра и нго прво дижу. Ми смо у овом листу различни рачуна давали о трошковима домаћима излишнима или онакима , кои могу и о лакшем проћи, и опет да се с нБпма исто оно постигнс, а притом и велике задужбине учине (види школ. лист 1<8 л 9. рачуни и неће с'горег бити неки од ти рачуна шш едаред напоменути н то наиманБи мСфу нвима, свечарства, па нека сваки на рачун узме и нека наиман& суме стави, да види шта се о ђурђеву, Дмитрову, Аранђелову, Николаеву, 1ованову и ост. у н^говои обштини потроши, и шга на то име оде за 40 ил 50 година, а то е за века едног човека а понаивише на то, да се изошмго осрамоте посва^аго и покрве они кои свое крстно име славе. А кад би се само трећина од тога на славу потрошила, трећина за незгодне случаеве у штедионицу положила, а трећина на школу и цркву дала, зацело би то и Богу и Светнтелго угодние било, а црква би и школа за века едног човека толика добра задобила, да би заедно са свештеницима и учителвима за навек сбринута била. Паметан човек ради увек оно, што уви1;а да е добро, тако е радио од кад е света и радиће довека. Ко се дакле први заветуе то учинити и показавши рачун буде и код свое остале сабраће учинио да се и они заветуго на свои свети дан то свето дело учинити, он јће свое обштине први и наивећи добротвор бити, то едно дело задушние ће му бити нег сва друга, остаће му успомена за навек, и кад му нипепела небуде душа ће се н^гова благосилати и светити. Ми држимо да свсштеници свошм благом речи и тврдом намером напвише у овом учинити могу. Та човеку ни живот невреди, ако се незаузме за лепшом намером кошм и ако све могућно неучини, да е у дело изведе. А ми незнамо да л' има лепше него цркву и школу свештеника и учителн подићи и обезбедити, утврдити та светилишта и просветилишта народна, где ће се учити, изображавати, про-и посвећавати док трае века и света. Благо обштини кон само еднога таквог свештеника узима, он ће е не само на веке опростити од тога не малог тетера издржаванл цркве и школе, свештеника и учителн, него ће ши и храмове ове подићи, где ће ши цело потомство на вечита времена науку примати о лепшем свету н животу, да сретни и овог и оног живота буду.

ШТАТИСТИЧНИ ПОДАТЦИ о станго правоол. народне школе у б ачк о и д и ец е з и по извештаго правосл. Консисториенакраго год 1863. У бачкои диецези има у 94 нарохие свсга 52 школе, од коих су две главне, (у Сомбору и Новом Саду) девет одлучени мушки и толико женски, а остало су све помешаие и све србске. Места, без школе има осам, и то су сомборски салаши, свака рпа са 50 до 100 и на 150, ускупа 1000