Школски лист
71
Лфрику. Овде е шжна пола много ача него северна; зешЉуз Суец много е краћи нег онаи у Америки; у овом Архипелагу леже острова грчка и Кипр, али е полуострово Арапска много веће, те чинисе, као да би закон био, што су маин острова, то веће подуострово. Овде се може многом противно учинити, што Арапску амо привлачимо и од Азие депамо, ал ово е разделенЈ иаравнив зато што Арапска сва своиства африкански земалн има, а не азиатски: песчане пустин^, смртни ветрови, растинЈ , животин4, дух народа п свн остали производи у Арапскои сасвим су афрички а ле азиатски; 10111 упоредп обе обале црвенога мора пак ћеш видити, н ту изгледа Арапска као сасвим нараван део Африке, кои се само неким потресом од Африке оцепио. Трећи део земл^ вндиш сад и сам кое е. Оваи е део миого лепше изражен и сила на Америку налик. Шгову северну полу сачшшва Азии, а гожну Аустралин. ЗемлЈуз измеђ оба ова дела истина искомадан е, али врло нсно и подпуно изражен, то е Малака, Суматра, 1ава, Сумбава, Сандобеж, Тимор и Нова Гинеа. Оваи иоцепани земл&уз наидужи е н пружа се наимжние. Овим поделен];м долази и Аустралин у свезу са осталом сувом землбом. Овде е Архипелаг далеко већи, а тако и н^гова острова Борнео, Целебес и др. и нћгово на западу лежеће полуострово Индин. Овап део нружасе наидубл^ на шг и на север, заузима наивећи део суве земл4, и код овог е поцепан шжни део, као код предпоменутог северни. Из свега се дакле види, да су ова сва три дела свега сила едан на други налнк. Кое е узрок томе, о том се наученици шш нису поравнали, а ние ни мок намера то овде нретресати, но само показати, да облнци ови нису тако неправилни нн бев закона баченн, као што се на први- поглед чини, већ има и ту стално правило, кое само дал4 испитивати нали. Дакле свуда у природи закона има и како нигде ништа на случаи оставл^но ние,такоии овде.
Доситеи Обрадовић. Сбдио животописан4. Стариои деци за читан4). (ПродуженВ.) Калуђерство. У томе читанго Св. Кнвнга добие мали Дшштрнн волго томе светом животу одатисе и поћи у калуђере. Н4гов тетак дознавши за ову намеру стане га одговарати гово-