Школски лист

рећи: да е свуда свегина гдегод млађи стариег слуша и где се деца свои родитела држе, а где се родитедви деце иеодричу; где лгоди ираведио у своим кућама о свом труду живе иичега туђега иежелећи, но старагоћпсе да од свое стране колико више ко може другоме на корист буде. Али се мали Димнтрил недаде од свое намере одвратити. Случаино тада дође едан калућер из манастпра Дечана. Днмитрин се одма овом прилгоби, и оваи видећи шта све мали Димитрик знаде паведе га, те крадом са нвим оде. Али им неиспаде за руком. Тетак их у манастиру Св. ђурђу увати и Димитриго кући врати, а после видећи да Димитриа непопушта, но свое тера и да му никои говорн непомажу уватига и одведе у Темишвар на занат. У Темишвару остане Димитриа годину и по дана, али му се занат недопадашб, него е непрестано тражио да кнвиге и езике учи, и н&гов манстор видећи да он радие чита и пише уиогребига на писан^ теФтера. У том дође том истом маистору едан момак нз Срема, коп стане Димитрии о Фрушкои гори казивати, како е тамо пуно красни манастира. а наивећма му хваллше Опово, да е то правг; раи на землви. Одма се договори Днмитрин са едиим другоа: своим и испитавшн пут , коим се до Срема и Опова доћп може упутесе пешке Баиатом у Срем и доћу у Опово. Дшштриго бинше тада 14 година. Игуман их прими за ђаке и видећи колико Димитрил читати и писати уме и како црковне кнвиге разуме врло га заволе. Тек овде се докопа Дпмитриа кнвпга п стане их са наивећом охотом читати особнто велика житгш светих. Игуман се чудпо томе стрплВнго, он му е киБиге куповао и свуда узасе водећи свима калуђерима н свештеницнма га хвалио, да бол4 чита и разуме иего нн едан од нбн , те Га прозову малим светцем, и после неког времека нокалуђере га где Дпмитјлш име Досетеа узме. Старац Игуман гледећн Доситед сасвим иредана читанго често е жалио, што нема доволбно иоваца, а одма би га послао у Киев иа високе школе, да се тамо насити науке. У манстиру пробави Доситеи три године. Онда будне Игуман премештен у други манастир и полазивши поклош: Досптего 15 дуката овако га светугоћп: „Л знам да ћеш ти ма куд за иауком отићи. Жао ми е што више немам, да ти више