Школски лист

73

дадем, али сиромашки моћи ћеш и с' овим до Киева доћи. Иди синко и тражи иауке што впше можеш. Нема гора живота од уилвива, нн несретниег човека од незиалице. Колкко сам и прост и неучен, али ми е милие видитп учена човека него Бог зна шта. Веруи ми сиико кадгод чуем младог Рапћа беседити плакао би за мојол младости. Учена човека сви поштуго. Сав свет данас науке тражи. Сами царски синови, ако неуче мало су иоштовапн. Богат човек без науке подобан е волу са позлаћеним роговима. Данас и царски синови и ћери целу младост у наукама проводе и сав живот у читашо кнвига. Само ко нема памети таи гунђа на науку и на мудрост као оно совулнга на сунце, али их ти синко иеслушаи него веруи, да оно што толеки мудри лгоди хвале и с толиким трудом траже да мора н вредно бити." Славонин, Рвацка и Далмацин. Желн и чезнл за науком бинше главаи узрок, да Доситеи кад е све кнвиге у манастиру проучио помало сву волго изгуби у томе сремском раго вшне остати. Од тога доба ништа друго Доситего на уму ни на срцу небишие него велике библиотеке и школе, гдс се различне внсоке науке уче н ученици трудолгобивим челама подобно мед мудрости сабираго. У то време догоди се те едан манастирски ^ак намери поћи свом роду у Рвацку. Доситеи му рекне да би рад и сам дал4 куд ићи, где већи школа има. Оваи му каже за Загреб ц одма се сложе те купивши опаике збоду и преко раковачке иланине од села до села пешце преко Осека пређу Славониго до Пакраца, свуд од гостолгобива народа нашег на ручак и конак (гдза дочекивани и дођу на дом тог |ака, где их Бог зна кано радостно дочекаго. Ту будне Доситеи 12дана, а после га допрати таи друг до Загреба и иамести. Ту нађе Доситеи нека ђи;а из виши школа Антуна, кои му свого латинску граматику поклони и латински учити стане. Рвацко пзжмкмг!; у тои граматици сила му помогне да брже латински научи, а шш већма се оЗрадова, код нађе да е латински език сила налик на влашки, кои е Доситеи у Чакови и у Темишвару научно као и србски. Латинском се езику Доситеи врло радовао зато вели: „Ту ми се сва зима неучини дужа нег едан дан; Антун ме е врло волео п нредавао латински език с' великом радости непрестано задавагоћи окупацие н толкугоћи ситние нсторице." 0 пролећу састанесе Доситеи са неким свештеником из Петрин^ кои му се врло обрадовао, ер е одавна тражио ^ака,