Школски лист
91
великим насилЗш турским великимброем у Угарску прелазити, док се иаипосле и деспоте амо непреселише. Прво велико преселеи& Срба у Угарску беше под угарским кралвом Жигмундом одма после несретне косовске битке. Тада се населише Срби на острову Чепелго, где све повластице као слободни грађани добише, а после и иа другои страни дунава нижеивишеБудима вишесела дигоше и по варошима свое обштине основаше. Две наизнатние обштине из тог доба есу србски Ковин и Сентандрин. Деспот Ј)урађ Бранковић рођакпо жени сакралвом Жигдмуидом, да би Србиго што то од турског насилн заклонио нреда г. 1433 Жигмунду Београд и добие у замену многе спаилуке по Угарскои не само по Срему Бачкои иБанату но и по осталим странама; Солнок, Дебрецин, Токаи, Сатмар, Мункач, Липово, Вилагош и др. и туда се по нешто србског народа бежећи од турског варварства настани. 1ош више ире^е Срба после пропасти ђурђеве столице Смедерева и населе се по целом Банату до Мориша и осиуго на оноИ страни Мориша 1анаполв у част Сибикннина 1анка тако назван, где од крала Владислава I. особите повластице добиго. Кад год. 1459 Турци србску државу коначно разорише и од н4 турске пашалуке начинише, онда пређу и србске деспоте са мношством народа овамо, да овде наставе ратове са своим душманима. Сви ови Срби били су воиници, кои су о свом лебу противу сви неприателн кралкви воевали, ал наивише прогиву Турака. Први србски деспота у УгарскоИ био е Стеван Бранковић, кои е г. 1459 многи народ из Србие овамо превео и наивише га по Срему настанио. 1М.га е и угарски кралв Матиа за деспоту припознао. Ови Срби били су наизећа одбрана УгарскоИ противу Турака. Под кралвом Матиом изчшшвали су Срби езгру угарске воиске, и.били су не само оно 6000 одабрачи гонака наивише овн сремски Срба, кои оно са свога црног одело име црне чете добише, но и свн остали врсни гонацн , кои су Турке кад су први ред наУгарску наишли тако разбили, да су их и из целе Србпе изтерали, те деспота Стеван опет у Србии остаие и владу настави. Али после две године грднои сили турскои уступити приморан оде у Арбаиаску и онде са Ангелином арбанаског кнеза ћери оженивнга се остане, а на н^гово место постане на овоИ