Школски лист

124

на бурад, а кад дође да покажу шта знаго, оида се посведочн пословица, да празна бурад звопе, и да е сваки хва.циш празна ћупа. Исто то иосведочавЈ и оиа пословица: кон кокош много какоће, мало ш носи. Обе ове пословице даго се пренети и иа вредне лгоде. Вредан човек живи у миру н тишини, без вике н хвалЗшл, а наиневредшш и наштразиии наивећма се размеће и тура и гура, и рад би од себе Бог зна шта начинити; он е кои непрестано ларма, шта е све починио, и превари с' почетка многог, док га непознаго н невиде, да е шупалв и празан као и оно буре, што звони.

Лрац п лисида. Жедан лрац скочи у едну подублго рупу, да се онде на извору воде напие. Кад после иапол4 изаћи хтеде тек онда опази, колико е рупа и стрма и дубока. Сва мука да напол^ изађе беше узалуд. У томе наиђе лисмца, на чувши нрца како у рупи адикуе надвирисе и рекне: Будало! да си пола памети имао као браде, неби пре урупу силазио, док не бн премислио, како ћеш и изаћи.

Жаба и зшш. Миш имаде преко воде прећи, ал неусудившн се напливати замоли жабу, да му помогне прећи. Невалалица жаба рекне: привежи свого ногу за мого, па ћу те превестн. Мнш на^е подужи конац и учини; а кад нипливаше стане жаба гнгорати, да миша у шалу намучи. Али док се оваи бранлше оиази нх рода, те налети и увативши за конац нзвуче обое на пол4, где се мнш избави, а жабу рода прогута. Тако се неискреност готово увек наплати.

Жаба и рпбе. Млади жабац кои тек од неколико дана грло стекао беше стане се из петиин жила дерати. Мимо нЕга нролазаху сплне рибе ћутом ни гласка од себе недагоћи. Жабац се стане ругати рибама н нмшвом ћутанго, на кое ће му една штука рећи: право би имао, кад би сваки глас и вредаи био да се чуе, али тако ние; смерно е ћутан4 свакад бол'Е нег празно блебетан4, и многи би, да зна како е празно брблнн^ досадно и несносно волио ћутати нег брблати.