Школски лист

123

ТумаченБ пословица. ИЕОДЛЛЖН НА СУТРА НЈТО ДАНАС УЧННИТН ВАЛЛ. Увек ако греши, ко свои иосо на сутра одложи, а данас га свршити валл. Зашто? 6р ко зна, оћел' сутра ииати каде свршити га, оћел' до сутра и живити. Сваки дан има и свои свакидашнви посо, па одложећи данашш>и посо мораш одложити и сутрашнБИ и прексутрашнБИ и тако започетом одлагашо никад краи неувати. Све (валн) у свое време (да се сврши), тако пословица вели, зато свршуи данас, што е за данас наређено, ер ћеш одлагагођи сам себе у неволго сломнтн, баш као оно ђак , кои свакидашшо лекциго свого ненаучи, те после каран и срамоћен буде. Али ваКвећма греши онаи, кои неправду кого учинн, па треба да е поправи, а он одлаже, или онаМ, кои сам на себи шта поправити нма, па одлаже, држећи: има том времена. Ништа нема теже, него кад тога изиенадна смрт увати, па мора на суд ићи са таким на души теретом, а могога е одавно с' душе свое свалити. Сети се дакле, па неодлажи на сутра што данас свршити вала. Има сваки дан и свого задаћу, а одлаган^ доброга дела увек е свакога тешко закадло ; чини дакле одма шта чинити имаш, време бежи, утеће ти и превараће те.

НЕПРАВО ТЕЦИВО НАТРЕћЕ КОЛЕНО ПЕСЛАЗИ. Варан4м, кра^ом ил другим коим непоштеним начином стечено благо зовесе неправо тециво. Никад то благо иедонесе благослова, него ћеш 10ш видити, да сваки, кои се таким начином брзо обогати 1ош брже осиромаши и пропадне, и може се слободно рећи , да е проклета свака она краицара, код с' преваре дође, и редак варалица, крадлвивица ил цинцар кои новце и благо свое на свое унуке сведе, а ако и сведе дуго нетрае, него се хош н она иословица на н4му врши, да неправо стечеи грошић право стечену Форинту упропасти, т. е. уз неправо тециво пропадпе и право. Пази дакле, што течеш, да поштено и право стечеш.

ПРАЗИО БУРЕ ЗВОНИ. Ко оће да позна, ел' буре пуно ил празно, он га куцне, па одма зна: што већма звони то е празние, ПЈ 7 на буцад незвоне. Исто е тако са лгодма пуне и празне главе. Што коп човек више знана има, то е смернии и ман4 вике прави, а незналице су обнчао наивеће хвалџие,— праве више вике нег праз-