Школски лист
120
примамио даде им слободу вере и сва права, што их остали грађани имаше, и остави нвиове собствеие капетане; те тако будне онаи предео за кратко време пуп србски насеобина, кое неко време онде мирно од Турака и пбновог насилн осташе. Али кад Турци после муачке битке и Угарску на све стране запл&нише, онда и ове србске насеобипе пропадну. Турци поново и ова селишта попале, те предео ован остане поново пустинн. Но наскоро затим доселе се под цар Фердинандом I. нове србске касеобике и бинху цару од велике користи. Они добише од цара те землћ под тим условл^м, да довек воиници буду и да цара од сви неприлтела бране, кое ови наисавестние и наивершш свакад извршиваше, вериие него икои други цареви браиителви. Одма чим а.мо пређоше нротераго ЗаполБиеа баеа Кеглевића и утврде царева бана Баћана, и зато одма год. 1564 од цар Фердинаида I. лепе повластице добиго. Под царем Максимилианом дођу опет нове србске иасеобине из Босне, бежећи од крвног насила турског, да се из ове страее душманину своме згодние свете. Под цар РудодФом до1)е опет више и.шда породзца срског народа са своим славним воиводама Вуковићем и Белшиновићем. Тада пређе и митроиолит Гаврпло са 70 калуђера и свн се настане около опј стошеног манастира Марче, коег !ош оке прве насеобине дигсше, ал Турцп разорише, те митроиолит поново дшкс и обнови. II ови Србн као и опи у Деспотини воеваше славно за цара не само противу Турака, пего и противу свн остали унутрашнви и сполашнви цареви неприате.н!. II овп чшшше у свнма боевима неброина и велика гоначства, већа валвда нег деспотовци. н задаваше неприателБима царевим шш већн стра. Панславнне име стекоше ови горнБокраишки Срби у тридесетогодишн^м рату. Они год. 1626 рузбнше под ђенералом Валенштаимом лутеранску воиску код Десаве; и разбише под истим ђенералом год. 1631 код Подлвица оног силног шведског крала Густава и многеШведе заробише. Они опет разбише Шведе год. 1632 и уватише нвиове ^енерале Банера п Ерцега Бернарда живе. Исто се тако славао борише год. 1633 код ОлдендорФаи кодЛигница. Они кодНордлинге први у Шведе горишишз те их разбише и нбиовог ђенерала Хорна жива уватише. Исто се тако славно борнше код РаинФелда год. 1638, код Раихенбаха год. 1639, кодВол$енбитлагод. 1661,