Школски лист

139

природе, лкп и горостасни, тврди и непоколебиви, као и оне планине, ш т0 их окружаваго. Ко жели видити чисту србску крв, како се сачувала и од азинтска варварства и европске надрипросвете Н ека прође кроз Лику и Крбаву, ту ће видити подлиника наичистии како их само права србска маика рађати уме.СРБИ У ЕРДЕЛГО. Како се горепомепути Срби настанише по Срему, Баиату и Бачкои, по Баранви и горнвои Угарскои, по рвацкои и приморш, исто се тако неке србске властеле разсеаше по Ерделго чак до Каравлашке, па и код тамошнви господара са оБОга гоначства на наивећа достоннства долазише. И тамо као и у Срему и Банату беше наиглавиии Бранковићи ђурђеви прауиуди, кои у XVI. веку од влашког воиводе Мнрчета свога сродника добшо предео око Алуте у насл^дство, где се одма нешто србског народа настани, али наивише после падешш Баната год. 1552 из Баната бежећи онде се населе. Од ти Браиковића прозовесе та зеиш Бранковићева, и народ онаи и даиас име Бранковаиа носи. Ови Бранковићи сродии са онима што уСрему деспоте иуБанату н Јанополго воиводе биаху држалису се увек сложио. И од ових е било славии воивода, кои су Турке гоначки одбинли. Овима се прнписуе она страшиа пораза Турака у Ерделго год. 1596 где се особито одликовао воивода !> 0 рђе Бранковић и дебели Новак. Од ови Бранковића било е више славни владика; наиславнии ме!;у ннша био е Архиепископ Сава наипре у 1анаполго, а иосле у Ерделго, кои многе дркве оиуда подиже и народ у православлго одржа. Ал ови Срби иаииесретиие про^оше, ер по туђем народу баш као и они по Угарскои разсути мало по мало се уз едноворне Власе повлашише и свои език заборавише, те данас едва више и за свое народно име знаго.Тако су Срби после несретне косовске битке на све стране по Угарскои разсенни особито у XVI веку под сваконким именима противу сви цареви неиринтел,ч воевали: иод краинским гроФОвима као ускоци, иод далматинским племићима као Илири и Босени, код хрвацким бановима као лички, крбавски, клиски и сенвски граничари; они око велике Канвиже и Копраинице спомииго се у истории нод именом предаваца, — они око Нечуа Сигета Бабоче ВДд имеиом харамин; оии око Весприма, Папе , Тате , Столнобеограда, ђура и Коморана под именом Трака и Раца; они око Токаа и Мункача под именом хаидука; оии ио Ерделго, и око Арада и Липове и по Баиату под именом северински, темишварски и лугошки Раца; зваше их и пандурима и Власима и Грцима и Хрватима и хрвацким власима, и под каквим их нећеш именима у ис-