Школски лист

138

доше то наДвећи и Турком наистрашшга гонаци изађоше. Тада све мушке главе, кое нехтеше турско зло подиосити остав.мше свое куће, пак се одметаше у гору са заклетвом, душманину свом осветити се. То су били ускоци. Ови су се скуиллли наивише краи мора, нод крило сеш.ски каиетана и отуда су Турке таманили. Отуда иостаде таи краи и нвима ал особито Турцима крвава краина. Име Ускок постаде страшило свила странцима, а своима беше дика и понос. Ускоцису били одбранабедногнарода противу онога крвна душманина. Кад су приморци иаивише од Турака патили, онда су биле те планине пуне начичкане ускока, кроз кое ни едан Турчин живе главе изнео ние. Ускоци под своим капетанима особито оним славним воиводом Дахом Деспотовићом, ал и под управом царски ђенерала страотно су Турке нагрђивали. Они су чинили Турцима толике лде, да е и онаи наисилнии и наистрашнии турски цар Сулеман у зише прилика, а особито при уговору мира год. 1545 противу ови ускока особита условлд ставлдти морао. Ускоци су и Млечнћима на суву и води толико сметали, да им никад неиза^е за руком Далмацие подармити. 1ош н доцние су ускоци, кад их цар Матин год. 1616 због мира са Млеткама оданде разселити и дубл4 у землго наивише по карлштадском ђеиералату разселти мора толико пакости Турцима чинили под онима славним воиводама свонм срдаром Стоин 1аш;овнћом, Смиллнић Илиом, Ду1ом Ковачевићом и Кнежевићима, да наиносле Турци листом из Лике и Крбаве тога свога наимилиег сташшхта поутицати мораше. Али и данас е Лика и Крбава пуна красни гонака, коима се у овоН страни само Бановци, а у онои само Дрногорци упоредити могу. Они представлаго као неко особито племе, као други род неки, кои се одликуе не само телесном, но и душевном снагом. То е народ уобште висока раста, стаса крупна и здрава, они су од саже природе намен&ни, да буду гонаци; ншове су жиле оД челика, кроз нби снажна крв тече. Они су справни на сваки труд, небое се никое муке, незнаго ни за кое воиничке терете, опасностн ил препоне. При томе су чудо добродушни и милостива срца окром на неприателн. Сви су преко мере поиешени за сво1ом родбином, за своим матерним езиком и свошм праотачком веромНн код кои аустриски Славена нечува се тако стари завичаИ и иредание као у Лики и Крбави. Истина, сви су сиромасм, али онет не за туђим лакоми. Нерадо уче ту^е езике и редко кои одпада од провославла. Укратко рећи: Личани су прави сииовИ