Школски лист

137

французе дође Доситеи уКарловце и год. 1806 пређе уБеоград, да еве оно, штогод е доеад за свои народ лепог и иолезног видио учио н смншлло ту у дело изведе. У Београду постане врховни надзирателв школа, примисе воспитанл кнез Карађорђеве деце и постане саветннк у великом сенату. Ту е Доситеи до год. 1811 на велику корист младеСрбие живно.и те године умре. Надгробни напис сам себи е написао: овде леже н4гове србске кости, он е свои род лгобно. И доиста га е лгобио: Доситеи е био мс}ју србским списателвима први, кои е иочео народиим езиком писати. Сам е говорио: „Док кои народ на свом матерн$м езику кнвига нема, мора у мраку ума и у варварству лежати и пропасти. Сви изображепи народи у Европи усилнваго се, да свои матерни езнк у савршепсво доведу, •— дело наииолезние! — ер кад учени лгоди свое мнсли на народном езику напишу, онда неостае наука и просвеКотгћ разума само при оиима, кои кнвижевна езика разумеу, већ допире и до селлка, ако само читати уме; а ово е наилакше научити, па колика е тек онда корист!" Тако е Доситеи радио, зато га е народ толико облгобио. Он е положио основу данашнБм србском кнвижеству, он е пробудио у народу волго на читаггЕ; он е отац србског новиег изображена; своим делима, коа су већ више иута прештампавана и данас е лгобимац народа, и нћгове кнвиге заслужуго да нх свака кућа има, да се из ш,и учи и с' нвима забалн и весели. Доситеево име остаће народу нашем довека мило и драго, и споминнће се и славити док и едног единог Србина на свету буде.

Срби у Угарскои. (За читаи& стариои деци.) (Свршетак) Исто тако велика и безпримерна гоиачства чинилису они Срби ва приморго, и они у Лики и Крбавн, кои оно под именом Моровлаха и Ускока самим Турцима, а у доба нмгове наивеће силе страшила бикху. Кад оно Турци хрватско и далматинско примор4 и.Љшти стадоше, тада беше ови адии Срби иа наивећем измету, ер Турци баш ове пределе наивећма омнлеше, ту се сасвим насганише, те овима бедницима наигрђе зулуме чшгаше; али их баш тим наве-