Школски лист

132

животг свои непостоаноИ стихш, неорестано су у оиасности и ни за еданг тренутакЂ нису сигурни ни за свои животг ни за свое иман^ ; путници на суву такоЗ^е су подчинЈни многимђ опасностима одђ злмхт. лгодш и одг другихг различнБКЂ б4да'; болестници трпе ужасне муке, и нису у станго испунавати дужности своега звакш; страдалци или патници , у изгнанш, у великомг послу кодђ безчовечнБкг господара, и у големои нужди,— сносе велике терете и Бож1а имђ е иомоћг нуждна да непадну у очалн4, да трпелБиво подносе свое патн^ и страдана; напоследку заробл4ни од/1. непрјателл цркве, отачбине, народности, или одт, злихг лгодш такође врло много подносе далеко одђ своихђ сродника, одђ свога завичал, а може бвтти и одђ свете цркве. За све ове молимо се Богу да имг буде у иомоћи да имг одлакша патнм и нужду 1Љ1хову, и да имг милостиво даруе избавлен 1 ! и спасенб. 11. СО идклБитисА ндмк и» бсак Г а скорки, гн-квл и н^ждм Господ^ помолимсд. Помолимо се Господу да насг избави одг сваке туге, гн^ва и одг сваке нужде; да удали одг насг сваке б4де кое насг изненада снаћи могу. 12. ЗлСТ ^ПИ, СПЛСИ, ПОМИЛ^Н И СО )(рЛНИ НЛСК КОЖЕ ТБОЕИ5 сллгодлтГн). У овомг прошен1М скуштЗша су уедно сва пређаннш, и МБ1 молимо Бога, да 6б1 насг онг услишао, не по важности наше молитве, ни по томе што смо вш гр-ћшпи, него по своЈои великов милости. Р4чш — длст&пи или одклони, одбрани иштемо милости за будуће време; р1>чш— сплси —за садашн^ време; р4ч1ГО помилУи за опроштен4 већг учшЉшхг нашихг гр1'.хова; и напосл^дку р1.41го со^рлни просимо да намг продужи ГосподЂ свого велику милостб или благодатЂ на свагда, како за живота, тако и после смрти наше. На сва ова прошетн одговара народЂ: Господи помил&и потврђугоћи с' овомђ наИкраћомЂ ал врло важномЂ молитвомг да пази на молитвене р4чи свештенослужител ^ве, да се с' нвима слаже, да то исто одђ Бога проси, да ос^ћа важностБ овихг молитава и да очекуе испуненен! ибково едино одђ БожЈе милости. Папоследку почемЂ е наивећа милостб Бож1нкђ лгодмапоказала се у томђ што е единороднБИ! Сбшђ Божт зарадЂ нашега спасешн сишао се с' неба на землго и чов&комђ иостао спомин^ Д1аконг у молитви: П^есбат&нј пјичист^к п^ееллгослобен&м, сллвн&н) вллдичиц ^ 7 нлш 1 ^ Еогоро^иц^ и Присно ^укв^ Мл|'Гнј , кон се за (ШЗЂ гр4шне непрестано заузижа предг иравосудјемг Бојшим*