Школски лист

205

Школске вести. ШКОЛЕ У ВОИВОДСТВУ ДЕСАВСКОМ. И за ове школе постое красне наредбе из кои само следеће укратко за образац изводимо: „Све лвне школе државни су заводи. У малим школама неплађа се никаква школарина (познато е, да изван Угарске готово у свима землнма средн!з и западне Европе родителви деч'ш морага плаћати изв4стну сумму иоваца учителго за свако дете коеу школу иде). Од шесте па до петнаисте године сва мушка, а до четрнаисте сва женска деца мораго у школу ићи. Народне школе постолтл имаго у свакои вароши и з' сваком селу. Чим има у коЈои школи 150 ученика', одма се мораго два учителн наместити. Свака сеоска школа састои се барем из два разреда. Предмети, што се у нбои уче, есу: библичиа повбстница , наука в-бре, читан4, писан , 6 вештбан^ у мишленго и у памтенго, рачун, правопис, матернки езкш, псторјн и землвопис, познавагб природе и поан^. Варошке школе подел$не су на мушке и женске школе. Предмети су у овима такође сви они, кон су за ниже школе прописани, само што се овдЂ много обширше предаго. Притом 10ш мушка деца уче геометрш цртан-ћ слободном руком, а д4воичице се вешгбаго у шенским пословима, плетенго, шву, и т, д. За учигелБско званје приправлаго се младићи безплатно у семинарјнма. На сваког семинарца трошисе годишнб 36 талира. За приман!; у завод оваВ иште се толико знана колико за примл^и4 у наивише оделен'1; гимназје, макар имали из стари и страни езвша и слабу клас}'. Кои ман1; школа сврши таи мора строги испит за приман§ положити. Семннарски течаи трае три године. Нрва и друга година бави се с' теоретичним, а трећа с' практичним изображаван!;м младежи. Педагопи, немачки език, музика и гимнастика уче се у све три године. Остале науке поделене су тако да се едне у првоћ а друге у другои годпни предаго. Зарад практичког изображаванп млади прпправника постои уз семинарш една основна школа, кол стои под управом директора семинарје. Оне науке, кое су приправници у гимназјалним разредима слушали, овде се повтораваго и допунгого. При предаванго иде се на то да се приправници у самораднви вештбаго; с тога им се сваки дан задае една лекцјн, да се из п1; за сутра сами помоћу кнвига приправе, пак се одтуда у школи (п тра дан испитуе, наука им се разнсни, и упуте се како ће деци предавати. Друга опет лекцјн дае се за повтораванб, после чега имаго приправници ту лекцш д4ци предавати. — У сбште у семинарш поглавито сенато иде да сеумладићима лгобав и волн к одправлннм званјн учителБског и дал4м изображаванга и усавршенга побуди. Кои жели учителБ постати мора наипре по свршетку педагогични наука строги испит положити. Ако после испита овог за пет година небави се с учителБским послом, мора на ново испит полагати. Учителп препоручуго године службе, знан г 1; и вештина у својои струци и поштено владан^ћ. У случаго болести, добил учителв помоћника, ког држава плаћа. Плата сталног учитела износи наиман^ 200 талира, и по заслузи и годинама ревностне службе расте до 400 тадира. УчитедБц одправлнвд