Школски лист

211

14*

прва времена рћчи: „Двери, двери!" говорене су каооиомена полу^аконима и вратарима, кои су кодт. врата црквенБ1 сталли и пазили, да не би ко одг невбрнБтхг и недостоинвкх унутра ушао л П рп освећенго свете таГгае присутствовао, — и да в§рни не 6б1 изг цркве у овако важномк тренутку излазили, те с тбшђ остале Хр[1ст1Јше узнемиривали. Но као што су у древности врата црквека брижлвиво чувана, да не бн ко одђ иедостојпплхт. при одправланм наиважнЈегЂ дела службе Бож1е сметао; тако вала да и дн свагда, а особито у оваи светБН! часг, затварамо врата мислја и осећана нашихг иа да ихт. чувамо одт. свакогк сполншн&гђ утпска, и св1К) св'[;тских7. брига, и да с наивећомг мудромг пажнбомт . читамо символт. В4ре старагоћи се, да проникнемо. у дубокш смисао н1>говђ , и да сг побожношћу внимамо на посл^дугоће свештене раднб. То означаваго и оне две р$чи: „ПрЕм#дрост'Гн> вонмшх" кое су управл&не на све в4рне, што су у храму Бож!ем сакупл§ни. 4) Кадг се симболт. в$ре одчита, онда Д1аконг означугоћи да ће се скоро частни дари Богу на жртву принети, рекне: бтлшмх д0кр"к, стдшмх со стрл^омк, бонмемх, сбатое бо3ношж1Ј бх мир-к приноснтн. т. е. стоимо л!по и пристобно, као што приличи станти предг самимг Богомг; стоимо сг побожношћу п са страхопоштованкмт.; пазимо, да светвш приност. (свету жртву) у миру прииесемо. Присутствугоћш народЂ довршугоћи речи Д1аконове пое; Милостк мирд, аартв^ ^ бдленуа , а то значи, да ће се светвш приносг састоити из% ддровл мирл, кое милосрђс Хпист1лиа приносе са рану браћи у знакх ме^усобне лгобави мира и заеднице, и жјјтбе ^ бллј у славу Божш. (Христчннское Чтенхе год. 1830. ч. 38, стр. 313). Затимг свештеникг, окрене се народу и сђ апостолскимг поздравомг проси спасителне дарове одђ сва три лица свете троице, блгосшшгоћи га и говорећи: Бдлгодлтх Господл млшегш КисКсД Хр 'стл, и лн5кк1 Богд и Отцл и причлгт сбатлго ) Д^л к&ди сх вскми блми . Т. е. БлагодатЂ (милостђ ) Господа нашега 1исуса Христа и лгоба†Бога и Отца, и заедница (обћенЈ) светога Духа нека буде са свима вама. (II. Коринт. 13, 13.). А народЂ, желећи да и са свештеникомЂ буде благогатЂ и милоств триединога Бога, одговара : „и сх Д^омх твоимх". (II. Тимот. 4, 22)- Потомђ свештеникЂ наиомингоћи Да наступа наиважши део Литургје, побуђуе себе и вкрне да узнесу свое мисли и свон осећанн на небо говорећи: „ГоЈгкимкил\х се ^ дцл . Кое значи: Имаимо горе управл^на срдца, или у-