Школски лист

254

ПРИВАТНЕ ШКОЛИЦЕ. Да ко сме тражити допуштен!;, да приватну школиду отвори, наредило е министарство у Праискои, гледећн на вероисповест деце, коа те школице походе, да римлшшн може допуштен'1; добити само под тим условом, ако се обвеже, да ће примати само римску децу, а евангелик семо евангеличку. Што се пак тиче деце из помешани бракова, да мора сваки таи учитељ ил учитељка иисмено изнсненћ од дотични родителд имати, да су ради свого децу баш ту учити. То писмено изаснен4 мора дотични узитељ увек при руци пмати. да га може увек показати, кадгод би о томе питан& дошло.

УЧИТЕЉСКИ ИЗИИТИ У ШВАИЦЕРСКОИ. При ригорозним тпитима иште се од данашњи шваицерски учителн следеће : окром точног знанн верозаконске науке и француског езика, из педагогие: познаван^ телесног и душевног развитка дечиег особито у школским годинама и познаванБ сви средства и начина на помоћ тог, и точно знан^ историе о развитку народне школе; из матер. езика: окром осталог Још и познаван4 своиствености стила н сви Форми прозе и поезие, » гочно зиан§ историе о литератури; из математике: окрол осталог Још и алгебру, извлачен4 квадратног и кубнчког корена, и еквацие нрвог степена, и низ го основе планиметрие и стереометрие заедно са практичним знан&м мерена нростора и телеса колико е за обкчне потребе живота нуждно. Из ириродословлн: наинужднин знана за живот из природописа, Физике и Хемие; из Историе: точно знан-Е историе шваицерске и сви главнпи догођаа из оиште историе: из Географ и е: окром обнчног точно знан& Физикалне геограФие и осабито шванцарске; из М у з и к е: знан г !з ритмике, мелодике и динамике, познаван! акорда и сви главнии њиови спаанн. — На практичном изпиту мора држати едну опитну лекцуго у основнои школи и по едно опитно предаван$ из сваке струке ове науке; мора по едан задат предмет по природи нарисати и едан краснописни опит на табли кредом начинити.

ИЗПИТ В06НИ НОВАКА. У ЈДваицерскои држисе изпит са сваким, кои се у воинике узима, пак се и по овим изпитима види, шта школи оскудева, и над чим настолги валн, да наука што тврђе остане. — У окружиго Аргавском морало е предпрошле год. од њи 754 у воИнике узетих 132 у касарнску школу утерано бити, ер нису могли прописаног изпига добро положити. Неки су се од ти изговарали, да су научено заборавили, ер нису прилику имали повторавати, а неки се изговарали с' неуредним походен^м школе. Изпите ове предузимл4 по едап на то одређен школски управигељ. Сваки новак прочита задат комад из историе шваицерске и после каже то читано своим речма; затим пише мало диктандо ил преписуе задатак из читанке и напише сам мало писамце; а за рачун добива лакшу кого задаћу из практпчког живота на решен^.