Школски лист

265

1ош еу држали: да земдв стои у сред среде светова, тврдо. непомично; ла сви небесни светови: сунце. иесец и звезде да около н4 теку; да се сваки дан на заоду у оно вечно море спуштаго , а после неколико часа да опет из тог мора као окупани излазе, свако своии колом изнад нас небои прелазе, и да то тако иде, од кад е света п века. Доцнив е она вера са свнм побачена, да то иоре землго од свн страна обувата, и да е землн пљосната, и свуд примлЈна вера , да е земла као тане округла; а она вера да зеиља у сред среде светова стоп тек се у другом столећу после Христа науком онога грчког учителн у Александрии Птоломеа утврдила, док ние и нго а чак у XVI, веку п. Хр. онаи славни Словен Никола Коперник (1472—1544) оборио, доказавши , да сунце у средоточиго тврдо стои. а землн с' иесецои да око н4га тече. обрћући се од запада на исток свако 24 сата бдаред, а звезде да стое све тврдо непоиично у иепремерноб даљини на небу. Та наука под именом Коперникове системе будне опште принлбна, кош после славнп Немац 1ован Кеплер (1571—1631) још већма утврди, доказавшп и законе тока земл4 и Још некп звездп около сунца. Ако има 10ш и данас лгоди коп држе, да е земли пл.осната, а не као тане округла, то е отуда, што суде по онои, како им се чини. Кад се човек на кое брдо попне и свуда унаоколо погледа, оно му се доиста и учнни, да е земла пљосната; алп таи чали комадић зем.-гћ. што га е човек своим оком кадар ирегледатп ниб ни едан стоилидитп део од целога простора земл4, Исто е тако и са мицан4и небесни светова: зато, што се чини, да сунце сваки дан на истоку излази, да пебои преко нас прелази и на западу залази , то многи веруго, да сунце иде, а не земли. Али то се само чини, баш као и оно, кад се брзо возимо на коли нл па лађи. нароброду ил паровозу, што наи се чини, да сва околна зеила мимо нас на противну страну бежи, кое за цело нико потврђивати иеће, тврдо веругоћи, да оао тврдо стои, а ми да се мичемо. Да 6 земла као тане округла, ма да е на њои и високи планииа и дубоки долова, има много доказа, и ево ћемо их само неколико навести. Задело е море озго на&равние. Кад бо дакле зеила швосната била, то би стоећи еа обали мора, сваку ла1>у коа из далека с' мора нами долазп моралп одма целу видити, особито кад е на дурбии уватимо. Ал ми е никад одма целу несагледамо, него се