Школски лист

27?

„Господс, — кои благосилншЂ оне, коп те славе, и освеНуешЂ оне, кои се иа тебе ухваго, — спаси лгоде твое и благо'сдови иасл^дје твое (имовину, баштииу твого, в1.рне лрнсплне). нспунеи4 цркве твое сахрани, и освети оне, кон лшлуго красоту дома твога. Тм те лгоде прославн божаственомг силомђ 'јвокј.пх к неостави насг, кои се у тебе ухвамо; мирг св4ту твоме даруИ, црквама твоима, свештеницнма, на1шресв$тлшмг цару нашемг Францу 1осиФу 11рвомт>, воисцн, н свнма лгодма твоима (свему иароду твоме). (зрт> е свако добро даван& н свакш савршеиг дарг одозго, и силази одг Тебе Отца св4тлостш. и Теби славу н благодариоств п нрославл,чн4 (поклонеше, молитву) шил1мо Отцу и Смну и Светоме Духу. сада н свагдп н довека Амннђ." Раздаван% анткдора .Благос./ово и Отпусто. На свршетку заамвонне молитве савг народг рекне Амииб, ц у трииутв пое: „Ићди имд Господш калгослобшо а нкш-к и до б 4 кд, т . е. Нека буде нме Господн! хвалћно (славлћно) одг сада па до в1и;а. Затимг се у пређашнн времена читао Исаломг: „Блдгословлк) Господд пл Бслкое Бршл," и свештеникг раздавао е Антидорг, кое садг кодг насг носле одпуста бива. Антидорг значп „ум4сто дара," и састои се изг остатка оне просФоре. изг кое е на проскомидш пзвађеиг Агнецг. У прво време Христове цркве сви су се Хриспаин нричешћивали о свакои Литурпи, и кои се збогг маловажнмхг каквнхг узрока 1ие причешћивао тога су сматрали као преступнпка; когг вала одг цркве одлучптн. Доције св. црква снпсходећп немоћи и св4тскимг бригама лгодскпмг, одреднла е пзв4стне постове годиши4, у кое су св1;тскп лгоди обвезанн св. причешће примати, и дозволила е да могу христјапп на Лнтургјн ирисутствоватн а да се непрнчесте, но за споменг стародревнога побожногг обичал устаиовила е, да се раздае Антндорг, коп намг наноминћ такође н братолгобне трапезе прмхг христлаиа. После „БУди има Господие клдгослобшо '* с-вештеникг стоећп на царскимг дверима , лнцемг кг народу окренутг . благосила народг н препоручуега мн.тсти н чов^колгабивости Божтн сг р4чма: „Бддгословнш Господт ил блс % тоги) клдгоддтГк! и ч-слоЕ-ккОЛМШЛЛ« бсм дл ПММ'к и присмо Н б'а к 'кки б 'кк (а'бх. На кои благословг одговара народг сг ркч1го: „Амииг." Затимг свештеникг окрене се кг частнои траиези, н нрославлн Господа 1исуса, кои намг запов4дн да служимо с-в. Ли-