Школски лист

6

Вук и човек. (бдна прича). Стане лисица казивати вуку о снази човечијој, како му ни који звер не може ништа, и како морају сви Бог зна како лукави бити, да се само могу живи одржати. На то ће рећи вук: да ми га је видети, одма би га расчупао. Ако си то рад, рече лисица, а ти дођи у јутру мени, па ћу ти га показати. У јутру дође вук пре зоре, и лисица га изведе на пут, куд ловац сваки дан пролазаше. Прво наиђе неки старац. Је ли оно човек упита вук. Није, рече лисица , оно је бијо. Затим наиђе једно ђаче с' књигама нод руком. Је ли оно човек ? Није, оно ће тек да буде. Најпосле наиђе ловац с' двоцевком о рамену и с' ножем о појасу. Онда рече лисица: ено оно је човек, ако смеш на њега јиди, а ја утеко у рупу. Вук пође на ловца. Кад га опази ловац трже се, јер не имаде у пушки танета; али опет натеже и сасу сва зрна вуку у очи. Стиште вук очи, па наиђе ближе. Ловац му сасу и другу цев. Цикне вук од бола, па дође ближе, већ ловца да ухвати; али овај трже нож, па удари вука и с' лева и десна тако, да онај сав у крв огрезну и вриштући лисици у рупу утече. Шгајеујо, викнелисица, како прође с'човеком? Зло синовче зло и наопако, нисам ни помишљао, да је оно пашче онако снажно. Најпре скиде неку цев с' леђа и дуну у њу, а мене посуше зрна, свеми очи изпржише; после дуне још једаред, а мени севнуше муње око носа; а кад му још ближе дођо, ал он извуче некакво сјајно ребро, пак ме удари два три ред, умал' мртав непадо. Видиш, рече лисица, какав си Фалџија , али тако прође, когод се размеће.

Воивода Евген Савоиеки. ГИсторичка приповедка.) Ниедан човек ниеучинио аустрнскомдвору ни толпко многи, ни толико велики услуга, као воивода Евген СавоВски. Ово е био едан од наивећи духова, како на боином полго, тако и у даревом савету. Троици дарева Леополду, ЈосиФу I, и Карли VI био е он у сред они наМвећи бура у сполншњимратовима и унутрашњим немирима наиснажнии штит и обрана, Евген рођен у Паризу год. 1663 био е наимлађи син ЕвгенМорица воГшоде СавоИско Каринннскога, кои е бно капетан у крал4вои гарди. У детинству био е Евген врло слабачак и болешљив, и зато га одреде родитељи на свештеннчкн чин. Алп се ово младом Евгену не допадне. Воинички живот, то му бинше од детинства срце и душа. Приповедке о биткама и ратовима волио е нег Бог зна шта. и слушао би их даи и ноћ. Кад е чуо бубн ^ве