Школски лист

7

и трубе, одма се сав успламћавао. За н^га не беше већег радованн, него гледатн лепо наоружане чете вобске. Кад му умре отац, и мати се одсели из Француске, оста Евген сам , и мога слободние собом располагати. Тада се одлучи на воинички чин, па оде кралго и занште , да му даде упразн^но нанекојј драгонскоп регементп полковништво. Краљ му се маленом и кржавоме насмее и одбие га. „Н идем дакле туђега цара да служим, рече срдито Евген своим приатељима, и нећу се другчнб у Француску вратити, но с мачем у руци." То рекав оставн Француску, па до!;е у Беч и ионуди се цару Леополду у службу. Цару се допадне Евген нко и примига, а турскн рат г. 1683 даде Евгену прилику показати се вредна цареве наклоности. Ири одбнанго Турака од Беча ноказа Евген толико одважности и срчаности, и тако се допадие во&води Карли Лотриншком, да му оваи едну драгонску регементу даде. И у УгарскоИ отликовао се Евген у свакоб прилици, ал особито на Муачу, где баш он са свои коннници учини, те се бои с Турци онако сретно по цара оконча. Одма после битке посла га воИвода Лотриншки у Беч, да сам цару глас о победи над Туцима однесе и препоричи га цару овим речма: „Од овога младог гонака биће у свое доба велики во&вода." Годнне 1692 у едном бого са Французнма изврши се Евгенова претнн, да ће се само с мачем у руци у Француску вратити. Те исте год. добие од цара орден златног руна, набвеће отлнчЈ и цар га начини маршалом. Евген не беше само на гласу гонак, него и едан од наиизображешш мужева, а при томе чудо мио и драг, и едан од наИправдолгобивии лгоди. Глас од ови Евгенови врлина допре и у Француску и тек онда се осети крал> Лудвик XIV, какво е благо изгубио у Евгену, ономе малом игуману, као што га он у шали иазиваше. Онда га хтеде радо натраг довући п обећаваше му маршалство и гувернаторство и хош преко свега но 2000 дуката на годину, само да пређе н$му, али му Евген одговори: „Доцно е, а сам царски маршал, дужност и благодарност обвезуе ме моме госнодару бити веран." То беше онаВ славни гонак, кои оно год. 1697 противу султана МустаФе и н4гове грдне силе започе мегдан.

2. НРОИАСТ ГУРАКА НА СЕИТИ. После поразе Турака на Сланкамену долазилису они опет у већим и мањим четама у Срем и Банат, али се нису могли осветити за Сланкамен, Дола-